Izvor: B92, 13.Dec.2011, 11:30 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ko isisava pare iz državnih firmi?
Beograd -- Firme poput Jata, Petrohemije Pančevo, Ikarbusa, BIP-a i Azotare Pančevo duguju 457 miliona evra. Četvrtina duga su nenaplaćena potraživanja od drugih firmi .
Prema rečima profesora Ljubodraga Savića sa Ekonomskog fakulteta u Beogradu, velika javna preduzeća su kao veliki potrošači dogovarali "dodatne" usluge.
Problem je, navodi on, da često i nisu hteli da naplate ta potraživanja.
Savić objašnjava da su državna preduzeća plaćala realno >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << višu cenu od tržišne, ali uz dogovor da se ta razlika uplati rukovodstvu preduzeća ili stranci koja kontroliše to preduzeće.
Dugovi Petrohemije Pančevo sz 240.000.000 evra, Jata 130.000.000 evra, zatim Azotare Pančevo 70.000.000 evra, pa Ikarbusa 17.000.000. Zbog nagomilanih potraživanja ova preduzeća su pokretala sudske sporove, pa BIP tako čeka na čak 65.000.000 evra u arbitražnom postupku. Ali, u Jatu su, recimo, dozvolili da se zaduže za 30 miliona evra, pošto im strane kompanije upravo toliko duguju na ime otpisanih i nenaplaćenih potraživanja.
Profesor dodaje da nije retko da je korišćena i strategija namernog zastarevanja potraživanja, koja su otpisivana u bilansima preduzeća, ali su dužnici uplaćivali umanjena potraživanja na račune onih koji su pravili takve aranžmane.
"Iz svih ovih primera se nedvosmisleno može zaključiti da je u protekloj deceniji nemilice arčena društvena svojina, stvarana više decenija. Srbija će, nažalost, i u narednim godinama plaćati cenu katastrofalnog modela privatizacije, zbog čega njegovi kreatori, ali i ministri, odnosno resorni činovnici objektivno moraju da snose odgovornost” , izričit je Savić.
On smatra da su uzroci propasti velikih javnih preduzeća različiti, ali se najviše ističe nesposobnost da na adekvatan način odgovore na svakodnevne tržišne izazove.
S druge strane, nije redak slučaj, smatra profesor, da je iz firmi izvlačen kapital, odnosno prebacivan je kapital na račun drugih firmi u zemlji ili inostranstvu.
"Korišćeni su brojni mehanizmi kao što su: uplata avansa za robu koja nikada i ne stigne u preduzeće, prodaja robe koja se nikada ne naplati, prodaja dela imovine, odnosno zemljišta, mašina, zatečenih zaliha za koje novčana protivvrednost nikada ne bude uplaćena na račun preduzeća. Naravno, u svim ovim slučajevima izvučeni kapital, odnosno velike sume novca završe na računima ćerki firmi na egzotičnim ostrvima”, objašnjava profesor Savić.
Kako on kaže, prema odomaćenom srpskom biznis scenariju „najbolje je da se pravimo ludi", u velikim firmama u Srbiji se odlično znalo šta se radi.
