Izvor: Politika, 28.Jan.2009, 23:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ko će graditi Koridor 10
Deo domaćih građevinara smatra da nemaju tehničke, a ni finansijske mogućnosti da grade preostalu deonicu autoputa i traže pomoć države
Niko ne spori da nekada čuveni u svetu srpski građevinari znaju, umeju i tehnički mogu da izgrade Koridor 10. Ali kako se približava proleće i raspisivanje tendera, sve više se strahuje da će i ovog puta, kao i mnogo puta do sada, ostati u zapećku zbog konkurencije iz inostranstva.
Goran Rodić, sekretar Udruženja za >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << građevinarstvo u Privrednoj komori Srbije, tvrdi da su naši neimari kadrovski i tehnički spremni za taj posao. On veruje da bi ga sigurno bolje uradili od bilo koje strane firme.
– Ali pošto uslove takmičenja diktiraju međunarodne institucije koje kreditiraju završetak autoputa, pojedina preduzeća zbog dugog odsustvovanja iz velikih poslova, odnosno neposedovanja referenci, neće moći da učestvuju u trci. Bankarske garancije, takođe, mogu da zadaju glavobolju našim neimarima. Ukoliko država zaista želi da uposli domaće građevinare moraće da ih podrži tako što će formirati garancijski fond ili odrediti banku koja će da ih prati. U jednom trenutku je doduše pristala da osnuje fond od 50 miliona evra, ali je realno potrebno pet puta više novca – navodi Rodić.
Lazar Milinković, tehnički direktor „Planuma”, firme koja je izgradila mnogo puteva u zemlji i inostranstvu, smatra da domaća preduzeća imaju malu šansu da dobiju izgradnju Koridora 10. On misli da su tenderski uslovi najveći problem.
– Često su sastavljeni tako da ih nije moguće ispuniti. Od nas se, recimo, traži da za godinu dana postavimo 200.000 tona asfalta i još mnogo toga što naše firme ne mogu da ostvare. Stručnost, znanje i reference imamo, ali to očigledno nije dovoljno – kaže Milinković.
Pobeda na tenderu ukoliko on bude raspisan prema pravilima svetskih banaka, prema rečima Miodraga Zečevića, direktora marketinga „Energoprojekta”, zavisiće od toga čija država ima veći lobistički potencijal u tim institucijama.
– Austrijske firme, na primer, imaju i te kako jaku podršku svoje zemlje, koja za njih snažno lobira u tim institucijama. Ne bih rekao da je to slučaj i sa našom zemljom – kaže Zečević.
Kada su u pitanju tako veliki poslovi, koji moraju da budu završeni u najkraćem mogućem roku, nužno je udruživanje građevinara u konzorcijume. To je, prema mišljenju Đorđa Antelja, vlasnika „Gemaksa”, jedini način da domaće firme zaista budu nosioci posla, jer nijedna ne može sama da pobedi. Njegova firma trenutno ima najsavremenije mašine i može da se poredi sa vodećim inostranim putarima – „Alpinom” i „Štrabakom”. Ipak, da bi ih pretekao na tenderu, u svojoj biografiji mora da ima upisane autoputeve koje je sagradio u poslednjih pet ili deset godina.
– Potrebna nam je domaća finansijska institucija koja će da nas podrži jer strane banke nerado preuzimaju takav rizik. One podršku radije daju preduzećima iz inostranstva. Građevinari priželjkuju instituciju kao što je bila Jugoslovenska banka za međunarodnu ekonomsku saradnju – kaže Antelj.
On smatra da bi država trebalo da se ugleda na okruženje. Hrvatska, kako navodi, svojim firmama na tenderima daje u startu prednost od 20 odsto, dok domaći neimari u Republici Srpskoj imaju kredit od osam odsto.
Međutim, Milan Bojović, direktor „Puteva Užice”, preduzeća koje je izgradilo deonicu Koridora 10 od Batajnice do Beške i koje je angažovano na južnom kraku Koridora 10, ipak smatra da će se i bez udruživanja domaći neimari izboriti za izgradnju autoputa.
– Najavljeno je da će severni krak Koridora 10 biti podeljen na manje deonice od po tridesetak kilometara i da će za svaku biti raspisan tender. Pod takvim uslovima domaće firme će moći da učestvuju samostalno i da taj posao završe u dogovorenom roku pod uslovom da ih investitor, odnosno država redovno isplaćuje – ističe direktor „Puteva Užice”.
On ne vidi problem u bankarskoj podršci jer će svaka firma koja ozbiljno posluje bez većih problema dobiti garancije. Bojović, međutim, strahuje da građevinari ne mogu da za godinu ili dve izgrade svih 300 kilometara nedostajućeg autoputa. Za taj posao je potrebno minimum tri godine.
– Nije reč o nesposobnosti naših preduzeća. Ograničavajući faktor je nemogućnost da se u tom roku proizvede dovoljno materijala, odnosno kamenih podloga – kaže Bojović.
M. Avakumović
--------------------------------------------------
Domaće firme imaju šansu da pobede
Milutin Mrkonjić, ministar za infrastrukturu, smatra da domaće građevinske firme imaju kapacitete i da su sposobne da se izbore sa inostranom konkurencijom na predstojećim tenderima za deonicu autoputa od Horgoša do Novog Sada i obilaznicu oko Beograda (Batajnica –Dobanovci).
– Upravo pokušavamo da putarima isplatimo sva preostala dugovanja kako bi imali bonitet da konkurišu na tenderima. Oni ne bi trebalo da se plaše uslova tendera, jer je novac za deonicu kroz Vojvodinu obezbeđen iz domaćih prihoda u iznosu od 33 miliona evra. Obilaznica se, istina, finansira sa 115 miliona evra iz inostranih kredita, pa će nadmetanje biti sprovedeno prema bankarskim kriterijumima. Ali ako domaća preduzeća ocene da ne mogu sama da iznesu posao, neka se udruže sa stranim kompanijama. Jesam za to da se prednost da domaćoj privredi, ali u udruživanju sa inostranim firmama ne vidim ništa loše – kaže Mrkonjić i dodaje da bi u ovoj godini trebalo da bude izgrađeno 60 kilometara Koridora 10, uključujući i deonicu na južnom kraku, za koju će takođe uskoro uslediti tender.
[objavljeno: 29/01/2009]
