Izvor: Večernje novosti, 23.Feb.2013, 21:54   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Knežević: Stiže potpuno ispravno mleko

U NAREDNIH sedam dana u prodaji će biti mleko potpuno ispravno za upotrebu i neće biti nikakve sumnje da u njemu ima aflatoksina, istakao je u subotu Goran Knežević, ministar poljoprivrede. Prema njegovim rečima, država nastavlja vanredne kontrole stočne hrane na farmama i u fabrikama, kao i analize kukuruza iz robnih rezervi. - Rezultati kontrola bi trebalo da budu gotovi u nedelju, kada će početi i nabavka određenih supstanci, čiji je cilj da doprinesu da se iz organizma stočnih grla >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << izbace što pre određeni toksini, ukoliko postoje - tvrdi ministar. - Te supstance biće distribuirane poljoprivrednicima, kao i kukuruz za koji analize pokažu da je zdrav i kvalitetan. Knežević je u subotu obišao fabriku stočne hrane "Jabuka", u Pančevu, i tom prilikom ponovo napomenuo da iza krize na tržištu mleka u Srbiji stoji uvoznički lobi, koji se zalaže da se domaća hrana zameni prozvodima iz inostranstva. - Oni koji su uznemiravali javnost i doveli do pometnje na srpskom tržištu snosiće sankcije - objasnio je Knežević. - Ja prihvatam kompletno svoju odgovornost za sve ono što se radi u Ministarstvu poljoprivrede, za sve ono što je bila naša obaveza i za sve ono što eventualno tvrde da nismo uradili. Napravićemo analizu i, ako neko treba da snosi odgovornost, to ću biti sigurno ja.ORGANSKO JE BEZBEDNO Mleko "belo organik", kao i svi mlečni proizvodi "belo" apsolutno su bezbedni su za ljudsku ishranu, što je potvrđeno kako najnovijim tako i ranijim laboratorijskim analizama, kaže Jovan Popović, generalni direktor "Velvet farma" kompanije. Napominjući da nema razloga za povlačenje proizvoda "belo organik" iz prodavnica, direktor te savremene farme je istakao da su analize na prisustvo aflatoksina M1 potvrdile da tog otrova nema u čuruškom organskom mleku. - To se vidi na listama Ministarstva poljoprivrede i vojvođanskog sekretarijata za poljoprivredu - kaže generalni direktor "Velvet farma" kompanije. Stručnjaci, ipak, upozoravaju da će šteta za proizvodnju biti nesaglediva. Plaši ih, osim zdravstvene, i finansijska šteta afere sa mlekom. Naime, prema grubim procenama, mesečni gubitak za mlekarsku industriju će biti 50 miliona evra, a najogore će, kao i uvek, proći poljoprivrednici. - Mlekari su uložili mnogo novca i truda da proizvedu zdravo i kvalitetno mleko - kaže Željko Brozović, iz Privredne komore Srbije. - Ovo je šteta koja nikom nije bila potrebna, a koja je trenutno nemerljiva u celom agroindustrijskom biznisu. Da će osim potrošača loše proći i proizvođači, slaže se i Dragan Glamočić, sa Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu. - Država mora voditi računa i o poljoprivrednicima, jer su oni, iovako već niz godina u veoma teškoj situaciji - objašnjava Glamočić. - Oni će izvući najdeblji kraj i proizvodnja koja je veoma ugrožena može da dođe do ivice ponora. POLJOPRIVREDNICI: PIJTE SLOBODNO Vojvođanski proizvođači mleka pozvali su u subotu građane da slobodno piju mleko, jer nije otrovno, i optužili političare da se međusobno obračunavaju preko njihovih, ali i leđa potrošača. - Mleko može da se pije bez bojazni za zdravlje - rekla je Sanja Bugarski, prdsednica Centralne organizacije proizvođača mleka. - Odjednom smo se našli u noćnoj mori, u kojoj se političari naslađuju našom mukom. Izgleda da je koncept da se pokolje ovo malo stoke i da je građani pojedu kroz paštete, a da onda pijemo zdravo mleko iz Nemačke i Austrije. Asocijacija proizvođača mleka Vojvodine najavila je za nedelju protest ispred Vlade Vojvodine, u Novom Sadu.* * * * * * * * * * Afera "aflatoksin" ponovo je otvorila pitanje kakvu hranu kupujemo u prodavnicama: KONTROLA, ALI SA DVA LICA Afera oko mleka, po nebrojani put je dovela do pitanja kakvu hranu, zaista, jedemo. Ovakve situacije verovatno se ne bi ni dešavale, slažu se stručnjaci, da Srbija ima objedinjeni sistem kontrole zdravstvene ispravnosti i kvaliteta hrane. Bezbednost namirnica kontrolišu proizvođači, uvoznici i inspektori. Svi uzorci se šalju u akreditovane laboratorije, kojih u našoj zemlji ima 47. Proizvođači sami biraju kojoj će laboratoriji da povere posao i plate joj uslugu. Nadležni, ipak, uveravaju da potrošači nemaju razloga za brigu. Veterinarski inspektori uzimaju uzorke sa rafova, iz proizvodnje, a posle obavljene analize, neispravne namirnice se povlače iz prometa. U toku prošle godine kontrolisano je 41.075 uzoraka, od čega je je 13.333 u maloprodaji, što je za polovinu manje u odnosu na pre pet godina. - Za kontrolu ispravnosti i kvaliteta hrane životinjskog porekla u svima fazama proizvodnje i prometa, zadužena je Uprava za veterinu, Ministarstva poljoprivrede - kaže Sanja Čelebićanin, načelnica Veterinarske inspekcije. - Vršimo aktivan nadzor kod svih proizvođača, bilo većeg, ili manjeg kapaciteta. Takođe, kontrola se obavlja i u svim maloprodajnim objektima u kojima se rukuje hranom životinjskog porekla. Kontrole bezbednosti i kvaliteta hrane u prometu sprovode se na više načina, tvrde inspektori. - Imamo kontinuirane nadzore, ali i po prijavi potrošača, inspektori izlaze na teren - kaže Čelebićaninova. - Takozvane akcijske kontrole objekata sprovode se u svih 25 okruga na teritoriji Srbije, kako bi se utvrdilo da li proizvođači i trgovci poštuju opšte i posebne uslova iz Zakona o bezbednosti hrane. U određenim periodima tokom godine, vanredne kontrole prometa hrane su učestale, kažu nadležni. Tako za vreme praznika, kada se u većoj meri kupuje riba, inspektori podrobnije proveravaju ove proizvode.KONZERVE I FILETI NEPOZNANICA Za domaće kupce velika je nepoznanica kvalitet ribljih konzervi, fileti nekih riba, koje kod nas u prodaju stižu iz svih krajeva sveta, ali često i sa veoma zagađenih područja. Nedovoljna kontrola proizvoda iz uvoza je evidentan problem, tvrde i stručnjaci. Garancija nije ni visoka cena. - Mnoga naša ispitivanja, doduše od pre tri godine, potvrdila su da cena nije merilo kvaliteta - tvrdi Petar Bogosavljević, predsednik Pokreta potrošača. - Jedini način da kupci saznaju šta jedu jesu kontrole inspektora. Međutim, one su u poslednjih godinu dana znatno proređene zbog nedostatka novca. - Uprava za veterinu sprovodi monitoring svih namirnica na osnovu godišnjeg plana, koji se pravi na bazi podataka o proizvodnji hrane - kaže naša sagovornica. - Zatim se na mestima uzgoja, proveravaju žive životinje i njihovo zdravstveno stanje. Vršimo i proveru stočne hrane, vode za napajanje, a Nacionalnim monitoringom obuhvaćena je kontrola sirovog mleka, pre isporuke u mlekaru. Nadzor je, dakle, organizovan tako da obuhvati celokupni lanac ishrane. Međutim, kontrolom onoga što jedemo nisu zadovoljne organizacije koje se bave zaštitom potrošača. Oni tvrde da su kupci u Srbiji nezaštićeni u pogledu bezbednosti i kvaliteta hrane, jer država zbog nedostatka novca više od godinu dana ne sprovodi kontrolu hrane biljnog i mešovitog porekla. Nacionalna organizacija potrošača Srbije istakla je da u prethodnih godinu dana javnost nije obaveštena o tome da li je nadležno ministarstvo uradilo ijednu stručnu analizu bilo koje hrane koja se nalazi na tržištu, na šta ga obavezuje Zakon o bezbednosti hrane. - U oktobru ove godine Ministarstvo poljoprivrede donelo direktivu kojom je se u postupku kontrole maksimalno može uzeti 150 uzoraka za bezbednost hrane i hrane za životinje biljnog i mešovitog porekla iz uvoza - tvrde u NOPS-u. - Pre toga, samo je jedna laboratorija na mesečnom nivou obrađivala oko 750 uzoraka. Zato je nejasno ko i po osnovu kojih kriterijuma određuje koji će uzorci biti uzeti na laboratorijsku analizu. Nepostojanje nacionalne referentne laboratorije za analizu hrane, jedan je od ključnih problema, slažu se i stručnjaci. - Slučaj kontaminiranog mleka, a pre nekoliko meseci i kukuruza, samo je potvrdio neophodnost osnivanja ove ustanove - objašnjava Miladin Ševarlić, profesor sa Poljoprivrednog fakulteta. - Eto, da to imamo, ne bi se mogla desati situacija kao ovih dana, da je isti uzorak u različitim laboratorijama potpuno drugačije ocenjen, a radi se o velikim razlikama u nivou prisustva aflatoksina. Uvozni proizvodi, posebno plaše potrošače, jer, recimo u domaćoj industriji mesa, prema nezvaničnim informacijama, koriste se najviše uvozne sirovine. Iako na pakovanjima mesnih prerađevina piše "proizvedeno u Srbiji", gotovo 90 odsto sirovina stiže iz inostranstva.

Nastavak na Večernje novosti...