Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 27.Dec.2015, 12:15   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Knap: Jaka komora tajna uspeha

Unutrašnja reforma, koju planira da sprovede Privredna komora Srbije po ugledu na austrijsku i nemačku komoru, jedna je od najvažnijih, izjavio je danas direktor Delegacije nemačke privrede u Srbiji Martin Knap istakavši da je tajna uspeha privrede u te dve zemlje upravo jak komorski sistem.

"Veoma je značajno za Srbiju da ima profesionalnog i pre svega sveobuhvatnog zastupnika privrede", rekao je Knap Tanjugu.

Komentarišući glavnu primedbu protivnika Predloga >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << zakona o komorama, a to je uvođenje obavezne članarine, Knap je ocenio da je taj predlog dobar.

Postoji mnogo toga, dodaje on, što bi trebalo finansirati, a što sa članarinom na dobrovoljnoj bazi nije moguće.

"Iako dobrovoljno članstvo lepo zvuči, to nije dovoljno. Potrebno je sagledati detalje i širu sliku. Recimo, jedan od zadataka PKS je da podstiče izvoz, što je Srbiji veoma potrebno. Međutim, nije svako spreman da to podsticanje izvoza i plati", navodi Knap.

On je to ilustrovao primerom da prodavac automobila može da se upita zašto bi on plaćao za podsticanje izvoza ali, sa druge strane, čim privredi bude bolje i on će profitirati, jer kad ljudi imaju više para kupovaće i automobile.

U Nemačkoj i Austriji su, kako je naveo, upravo komore tajne uspeha privrede.

"Austrija je imala malo domaće tržište pre ulaska u EU, a i pored toga je bila vodeća izvozna nacija, pre svega u industrijskoj oblasti. Za to je pre svega zaslužna Privredna komora koja je podsticala izvoz", ističe Knap.

U Austriji, dodaje on, komora je odgovorna za privredna predstavništva u svim zemljama gde postoje, što je, prema njegovim rečima, model koji bi bio jako dobar za Srbiju, a koji je i predviđen Predlogom zakona o komorama.

Knap ističe da su privredne komore drugačije od privatnog udruženja, jer se bave stvarima koje nisu svakome nesporedno korisne, pa da ljudi mogu da razmisle da li će se dobrovoljno učlanjivati.

"PKS bi trebalo da se bavi i poslovnim obrazovanjem, od čega ne profitira svako neposredno, ali detaljnije posmatrano, od dobro obrazovane radne snage svi imaju korist, jer bi to privuklo više investicija. U obrazovanju PKS ima svoje zadatke, a to ne bi bilo moguće sprovesti sa dobrovoljnim članstvom", uveren je Knap.

O visini članarine, dodaje on, prema trenutnim rešenjima, odlučiće samostalno skupština PKS za odgovarajuće kategorije privrede.

"To je deo nezavisnosti institucije jer, PKS bi teoretski mogla da se finansira iz državnog budžeta, ali ništa time ne bi bilo dobijeno. PKS bi trebalo sama da upravlja sobom, a ne da se oko svih pitanja obraća državi. A za to je potrebna nezavisnost, pre svega finansijska", rekao je Knap.

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...