Izvor: S media, 26.Maj.2011, 08:49 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kliničke studije van bilo kakve kontrole
Lekari u Srbiji sprovode na stotine kliničkih studija lekova za farmaceutske kompanije u poluprivatnoj režiji, na čemu zarađuju od 500 do 15.000 evra po pacijentu.
U Srbiji se rade kliničke studije u svim fazama istraživanja nekog leka. Najčešće u oblasti onkologije, kardiologije, psihijatrije, neurologije, endoktrinologije i reumatologije.
Država šalje na bolovanje
Nezvaničan podatak je da ih samo u Kliničkom centru Srbije >> Pročitaj celu vest na sajtu S media << ima od 300 do 400, međutim, zvanično tvrde da ih je svega stotinak. Ne zna se, međutim, koliko je pacijenata tim studijama obuhvaćeno. Zvanične podatke trebalo bi da ima Agencija za lekove, koja inače daje dozvolu da se studija obavlja u našoj zemlji. Ipak, njihovi podaci takođe nisu transparentni, ne nalaze se na sajtu, kao što je to slučaj u evropskim zemljama.
Implantati koji produžavaju život
Prema evidenciji Agencije za lekove, do sada nije prijavljen nijedan smrtni slučaj. Ipak, ima i izuzetaka. Jedina zdravstvena ustanova koja na svom sajtu informiše javnost o studijama koje trenutno izvodi jeste Institut za onkologiju i radiologiju Srbije.
„Vijagrom" leče dečja pluća
Prof. dr Nina Japundžić Žigon, klinički farmakolog, za „Blic” ukazuje na to da kod ispitivanja lekova u Srbiji mnoge stvari nisu uređene kao u svetu.
- Problem je u tome što nemamo centar za klinička ispitivanja, gde bi se obezbedila javnost rada i adekvatna stručna podrška glavnom istraživaču. Bez njega nije moguće do kraja primeniti zakon o dobroj kliničkoj praksi i etičkom radu, odnosno primena Helsinške konvencije. Niti je moguće generisati kvalitetne rezultate kada se ispitanici mešaju s populacijom pacijenata. Sada imamo situaciju da u istoj sobi leže zajedno pacijenti koji primaju regularnu terapiju i oni koji primaju novi lek koji se ispituje. To je nedopustivo i nigde se u svetu tako ne radi - objašnjava prof. dr Žigon.
Ona kaže da bi trebalo napraviti centar kako bi sva ispitivanja koja se rade bila popisana i javna. U okviru centra trebalo bi napraviti veb-sajt na kojem bi trebalo da stoji da je u toku određena studija, koji su neželjeni događaji, koliko ima smrtnih ishoda. Preko sajta bi se i regrutovali pacijenti, odnosno dobrovoljci, ukoliko se radi prva faza studije.
Druga stvar koja u Srbiji nije uređena jeste činjenica da se ispitivanja ne mogu raditi daleko od Centra za reanimaciju.
(Blic foto:medtrials.co.uk)
