Izvor: B92, 11.Nov.2014, 13:53 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Klinč ekonomskih supersila
Pokušaj dogovora o slobodnoj trgovini dominantna je tema, ali i najbolja ilustracija napetosti koja vlada među liderima Azijsko-pacifičke ekonomske saradnje.
Prvi put okupljeni na Samitu u Pekingu otkako je na čelu Sji Đinping, šefovi 21 države, u kojima živi 40 odsto svetske populacije, i obavlja se 44 procenta globalne trgovine, teško prikrivaju rivalitet. Uprkos osmesima i zajedničkom fotografisanju, mnogo je izraza trke supersila za primat u ovom regionu.
>> Pročitaj celu vest na sajtu B92 <<
Vašington se godinama zalaže za Transpacifičko partnerstvo (TPP), kojim se predviđa ublažavanje trgovinskih restrikcija. Sada su predsednik SAD Barak Obama i lideri još 11 zemalja pacifičkog prstena, među kojima su Japan, Kanada, Australija i Meksiko, dali instrukcije pregovaračima da postignu „značajan napredak“ u pravcu završetka teških razgovora o sporazumu o slobodnoj trgovini.
Lideri druge i treće ekonomske supersile, Kine i Japana, sastali su se posle više od dve godine napetosti zbog spora oko strateških, energentima bogatih, ostrva u Južnom kineskom moru. Tri dana posle sporazuma da rade na smirivanju tenzija, predsednik Kine Sji Đinping i Japana Šinzo Abe rukovali su se bez i najmanjeg prizvuka srdačnosti.
Ali, druga najveća ekonomska sila Kina, koja se bori za status regionalnog lidera, i smatra da je američki predlog sporazuma „zaobilazi“, želi da na Samitu bude prihvaćena ideja o Azijsko-pacifičkoj oblasti slobodne trgovine (FTAAP). Ovaj sporazum se smatra dugoročnijim konceptom za čitav region.
Ruski predsednik Vladimir Putin, suočen sa zapadnim sankcijama zbog politike prema Ukrajini, sve se energičnije zalaže za bliskije trgovinske veze sa Kinom koja se, inače, nije priključila sankcijama Moskvi.
Smatrajući da je TPP smišljen tako da od njega imaju korist SAD, Putin kaže da odsustvo Moskve i Pekinga u TPP ne doprinosi uspostavljanju efikasne trgovinske i ekonomske saradnje. Želeći da smanji zavisnost od evropskih i drugih zapadnih tržišta, Putin tvrdi da Moskva ima načine da odbrani rublju, ne pribegavajući kontrolama kapitala i poziva azijske investitore da ulažu u Rusiju.
On je istakao ulogu japanskih investitora u razvoju naftnih i gasnih polja u vodama kod ostrva Sahalin, kao i ulogu Kineza u izgradnji infrastrukture u Rusiji.
