Izvor: Politika, Beta, 10.Mar.2009, 23:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Klasteri povećavaju izvoz
Uprkos ekonomskoj krizi, Vlada Srbije i Evropska unija ove godine pomoći će udruživanje preduzeća kako bi povećala konkurentnost
Formiranje klastera je od izuzetnog značaja za povećanje konkurentnosti i izvoza, naročito u vreme ekonomske krize. Zbog toga je država obezbedila 40 miliona dinara kao podršku razvoju klastera, a Evropska unija će izdvojiti dodatnih 6,5 miliona evra – ne samo za podsticanje udruživanja firmi, već i za povećanje konkurentnosti malih >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << i srednjih preduzeća, najavljeno je na jučerašnjoj konferenciji „Klasteri – izazovi i mogućnosti za regionalni razvoj”.
– Prioritet vlade u narednom periodu biće podsticanje izvozno orijentisanih klastera, poput automobilskog koji je prošle godine od izvoza ostvario prihod od oko 100 miliona evra – istakla je Vesna Arsić, državni sekretar u Ministarstvu ekonomije i regionalnog razvoja. Ona je naglasila i da je klaster poljoprivrednih mašina, sa izvozom od oko 18 miliona evra, uspešan primer poslovanja u našoj zemlji.
– Postoje, međutim, i neki nedostaci. To su, pre svega, nedovoljna razvijenost i povezanost samih članica klastera, slaba saradnja sa istraživačko-obrazovnim institucijama i nedovoljno obučen menadžment. Ipak, važno je da je u Srbiji konačno počela da se razvija svest o značaju udruživanja u klastere, što je u visokorazvijenim zemljama odavno postala praksa – rekla je Vesna Arsić, navodeći primer poznate Silicijumske doline iz Kalifornije, koju čine sedam klastera.
Pozitivne primere juče su izneli i predstavnici različitih evropskih regiona i zemalja. Tako je Huan Manuel Esteban, predsednik Instituta za konkurentnost, istakao da je Baskija još devedesetih godina prošlog veka pomogla osnivanje 11 takozvanih prioritetnih klastera, koji danas pokrivaju polovinu industrije te pokrajine. Kao rezultat, kako je naglasio, uspostavljeni su različiti izvozni konzorcijumi, što je doprinelo ekonomskom razvoju tog dela Španije.
Zanimljiv primer uspešnog poslovanja klastera zabeležen je i u Sloveniji. – Zahvaljujući klasterima, Slovenija ima godišnji promet od 2,87 milijardi evra, od čega 80 odsto čini prihod od izvoza u zemlje Evropske unije – rekao je Dušan Bušen, direktor slovenačkog Automobilskog klastera.
Ako je za utehu, Srbija nije jedina koja ima nedovoljno razvijene klastere. Sa sličnim problemom suočava se i Hrvatska koja, međutim, još od 2004. godine intenzivno pomaže klastere.
– Sve veću pomoć vlada pruža turističkim klasterima, koje čine uglavnom mali, porodični hoteli. Zanimljivo je da se, prema istraživanju koje smo sproveli, većina preduzeća u Hrvatskoj nije udružila u klastere zbog finansijske podrške Ministarstva, već kako bi lakše izašli na inostrana tržišta – kazala je Zdenka Mesić, iz Ministarstva ekonomije Hrvatske.
Poput hrvatskih, i srpski klasteri su u osetljivoj fazi razvoja, ali bi uz pomoć države i Evropske unije mogli da se razviju, postanu konkurentni i ostvare znatne prihode od izvoza. To je jednoglasni zaključak predstavnika međunarodnih institucija i Vlade Srbije.
– Uprkos ekonomskoj krizi, udruživanjem u klastere preduzeća će se lakše pripremiti za učešće na tržišnoj utakmici, što je izuzetno značajna stvar. Mi smo proteklih godina podržavali razvoj klastera u Srbiji i nastavićemo to da radimo i ove godine – najavio je Jozef Ljoveras, šef delegacije Evropske unije u Srbiji.
N. M.
[objavljeno: 11/03/2009]
