Izvor: Blic, 10.Jun.2002, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kladionice van zakona
Kladionice van zakona
BEOGRAD- Iako je Nacrt zakona o igrama na sreću predstavljen pre više od sedam meseci i tom prilikom obećano da će biti gotov do kraja prošle godine predlog zakona kojim bi se uveo red u ovu oblast još nije dostavljen Skupštini Srbije. U Ministarstvu finansija 'Blicu' je rečeno da bi što se Vlade tiče predlog zakona trebalo da bude gotov za oko dve nedelje, a kada će biti stavljen na dnevni red skupštinskog zasedanja još se ne zna. >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic <<
Zbog sporosti u donošenju zakona finansijski su oštećeni i država i korisnici prihoda koje republika ostvaruje od igara na sreću, a to su socijalno humanitarne delatnosti i amaterski sport. Kolika je ta šteta u Ministarstvu finansija nismo uspeli da saznamo, ali prema procenama s kraja prošle godine ostvareni promet od igara na sreću lane je trebao biti oko 30 miliona dinara, a s obzirom na razmere ove delatnosti mogao je biti nekoliko puta veći.
Poznavaoci prilika u ovoj oblasti navode da se posebno velike sume novca na crno obrću u kladionicama kojih u Srbiji trenutno ima oko 800. Zbog nepostojanja kontrole nad njima stvar je došla dotle da je već stvoren svojevrstan lobi koji naravno želi da zadrži svoje pozicije i koji je sada teško staviti pod kontrolu. Odugovlačenje države da strogo reguliše organizovanje igara na sreću kladioničarima itekako ide u prilog a kada se tome doda i činjenica da je oprema sa kojom rade jeftina i da igrači nisu zakonski zaštićeni od potkradanja vlasnici kladionica imaju sve uslove za dobru zaradu. Franc Žerjav, direktor Lutrije 'Beograd' za 'Blic' ocenjuje da je ostajanjem velike sume novca u zoni sive ekonomije narušen i izvorni smisao organizovanja igara na sreću. - Ljudi su skloni da se kockaju a država taj nagon treba da drži pod kontrolom. Svuda u svetu deo novca prihodovanog organizovanjem igara na sreću ide na finansiranje socijalno ugroženih kategorija stanovništva i sportskih organizacija, kaže on.
Uvođenje državne lutrije predviđeno je i prvobitnom verzijom nacrta o igrama na sreću koji je pripremilo ministarstvo finansija Vlade Srbije, a koja zakonska rešenja će biti sadržana u konačnoj verziji vladinog predloga i pored više telefonskih poziva ministarstvu finansija nismo uspeli da saznamo.
R. Marković
Pozitivno slovenačko iskustvo
Praksa je razvijenih država da igre na sreću kontroliše državna lutrija, a govoreći o tome kako su neke bivše članice SFRJ rešile ovaj problem Žeravj za 'Blic' kaže da recimo Slovenija ima dve lutrijske organizacije. - Jedna je Lutrija Slovenije koja posluje kao akcionarsko društvo i gde niko od akcionara ne može imati više od 50 odsto kapitala. Ova lutrijska organizacija bavi se klasičnim igrama na sreću, dok klađenje priređuje Športna lutrija u zajednici sa slovenačkim 'Telekomom'. To je jedina organizacija koja je dobila koncesiju za klađenje, kladionice se nalaze u poštama a svaka uplata registruje se preko centralnog računara tako da se tačno zna koliko je novca zarađeno, objašnjava Žeravj.
Nov zakon o igrama na sreću donet je i u Bosni i Hercegovini. Njime je uvedena državna lutrija koja kontroliše sve igre na sreću, koncesija za organizovanje igara može se dobiti najviše na godinu dana. Posle isteka tog perioda priređivač podnosi izveštaj o poslovanju i tek na osnovu toga od ministarstva dobija potvrdu može li ili ne nastaviti da se i dalje bavi ovom delatnošću.
