Izvor: Politika, 05.Dec.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kisela voda po glavi novinara
Sa 36,94 miliona dinara, koliko je svojim finansijskim planom, inače sastavnim delom budžeta, rezervisalo samo za "usluge informisanja", Ministarstvo trgovine će u narednoj godini moći da domaću i inostranu javnost, i to dnevno, obasipa informacijama, saopštenjima, brošurama i drugim publikacijama, a novinarski svet više puta na dan okuplja na pres-konferencijama. Da trgovce i privrednike bar mesečno predstavlja u svetu, da nam bar kvartalno priredi po neki multimedijalni spektakl i uđe >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << u kuću svakog potrošača. I, naravno, da dobro plati one koji bi sve to osmislili i stigli da realizuju u narednoj godini.
Možda, pre svega, da izvede zanimljiv eksperiment: da neprekidno zaseda s novinarima u pres-sali Vlade Srbije, a da mu na računu ostanu sve pare. Jer, kako kažu u Kancelariji za medije, i potvrđuju u ministarstvima, korišćenje ovog prostora i opreme se ne plaća, prezentacije, po logici, pravi onaj ko govori ili njegov saradnik, pa jedini trošak Ministarstva zapravo bude ugostiteljski – kisela voda po glavi novinara. Ili po internom cenovniku, trista-četristo dinara po posećenijoj konferenciji za novinare.
A mora se priznati da je pres-sala Vlade Srbije sasvim pristojno mesto za predstavljanje i zakona, i strategija, i institucija, i manifestacija koje planira ovo ministarstvo.
I saopštenja i najave događaja poslati faksom ili mejlom su besplatni, a štampanje izveštaja po Zakonu o dostupnosti informacija od javnog značaja je, što reče Rodoljub Šabić, "efemerni trošak – kao dve kafe u boljem kafiću". Oglasi i konkursi u novinama koštaju, ali sve da svakog meseca Ministarstvo zakupljuje po celu novinsku stranu, to je ukupno izdatak od 20.000 do 25.000 evra. Za pres-kliping i agencijske servise ostala ministarstva izdvajaju u proseku oko dva miliona dinara, a novi sajt Ministarstva trgovine je ovogodišnja investicija.
Šta se, onda, može napraviti sa rezervisanim parama?
Sa 36,9 miliona dinara, prosta računica pokazuje, može da se napravi 400–500 informativnih brošura i drugih publikacija, pristojnih po sadržaju i dizajnu, ili više od stotinu baš luksuznih. Dokaz za ovu tvrdnju nismo tražili po marketinškim i pi-ar agencijama i štamparijama, koje u cenu sem svoje zarade umeju, javna je tajna, da uračunaju i procente za donosioce posla, već u samoj državnoj upravi:
Agenciju za strana ulaganja i promociju izvoza, prošle godine je kompletna "štampana" produkcija (više od trideset brošura, publikacija, flajera i drugog promo-materijala) koštala oko 1,7 miliona dinara. I to ne bilo kakvih publikacija, već onih koji su sa SIEPA sajtom (najboljim na svetu u ovoj oblasti) zaslužili i godišnju nagradu "Juronjuza".
– Uz pametnu organizaciju posla (angažovanje svojih ljudi uključujući i dizajnera koji je deo tima), brošure nas koštaju od 20 do 65 dinara po primerku, zavisno od broja strana, kvaliteta papira, opreme – kažu u ovoj agenciji. Najskuplja je, objašnjavaju, bila najluksuznije opremljena – godišnja publikacija "Duing biznis". U tom slučaju, za uobičajeni tiraž od 5.000 primeraka, uloženo je oko 4.000 evra, dok je finansijska konstrukcija za mnoge publikacije zatvorena i na manje od hiljadu evra.
Izlazak na sajmove (priprema, organizacija, troškovi puta i smeštaja i za predstavnike države i firmi, zakupa sajamskog prostora, oglašavanja, proizvodnje i distribucije štampanog i elektronskog, odnosno video promotivnog materijala) pomenutu vladinu agenciju je do sada, kažu, koštao od 20.000 evra, za manifestacije na bližim odredištima ili sa manjim brojem učesnika, do 120.000 evra koliko je je izdvojeno za najskuplji nastup privrede i države na jednom prekookeanskom investicionom samitu.
Poređenja radi, Ministarstvo trgovine je za sajamske aktivnosti u svetu samo "za usluge štampanja materijala, usluge medija, propagandne aktivnosti, medijsku podršku i troškove prezentacija", bez izdataka za "zakup prostora i opreme, službena putovanja u inostranstvo, prevod materijala na ruski", rezervisalo čak 19,2 miliona dinara ili oko 240.000 evra.
Ova brojka imala bi logike samo ukoliko bi se taj novac podelio privredi kao budžetski podsticaj marketinškim i promotivnim aktivnostima preduzeća na sajmovima. Ali onda bi to moralo da se podvede pod stavku subvencije ili bespovratna pomoć.
Sasvim je sigurno da ovo nije jedini primer odnosa pojedinih budžetskih korisnika prema potrebi i zahtevu za smanjenje javne potrošnje. Ali je, svakako, više nego očigledan.
-----------------------------------------------------------
Od "kišobran brenda" do pismenijih potrošača
Ne ulazeći u to na osnovu čega Ministarstvo trgovine, kad mu, bar po Zakonu o ministarstvima, to nije nadležnost, brendira Srbiju – sve od institucija do prirodnih lepota. Iako još nije uradilo potrebne analize i strategije, zna koje institucije treba formirati i već kreira vizuelni identitet nacionalnog "kišobran brenda". Samo konstatujemo: poreski obveznici će za informisanje o tome iduće godine izdvojiti 2,6 miliona dinara. I još 13,7 miliona dinara za stručne usluge.
A za emisije koje bi se emitovale na javnom servisu i štampanje Potrošačkog lista, što bi trebalo da doprinese zaštiti, ali i "opismenjavanju" potrošača, ti isti potrošači će platiti 3,5 miliona dinara ili 43.750 evra.
[objavljeno: ]
