Izvor: Vostok.rs, 08.Apr.2013, 10:59 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kipar. Rezultati nedelje
08.04.2013. -
Na Kipru ekonomska kriza može da se pretvori u političku. Protekle nedelje je predsednik Kipra Nikos Anastasijadis kritikovan od strane opozicione komunističke stranke. Njegove rođake je opozicija optužila za povlačenje sredstava sa ostrva direktno uoči krize. Ako to dokažu, Anastasijadis će verovatno morati da podnese ostavku.
U objavljenom spisku onih, koji su stigli pre krize da povuku novac iz banke Laiki, ima više od 130 prezimena i kompanija. Međutim, >> Pročitaj celu vest na sajtu Vostok.rs << iz čitavog tog spiska je novinare najviše zainteresovala neobična vidovitost kompanije, koja pripada rođacima Anastasijadisa. Ne saopštava se, koji je iznos ona povukla par dana pre blokiranja računa na Kipru. Međutim, to nije ni važno. Čak i da su rođaci predsednika Kipra uzeli svega par stotina hiljada evra (mada je sigurno reč o većim iznosima), politička karijera Anastasijadisa je očito ugrožena. Reč može da bude o vanrednim predsedničkim izborima. Eksperti, međutim, ne čude se zbog takvog sticaja okolnosti. Komentar docenta primenjene politikologije finansijskog Univerziteta pri vladi Rusije Evgenije Vojko.
- Po pravilu, situacija ekonomske krize nikada se ne dešava sama. Tu se mogu navesti primeri Grčke i Španije. Odnosno, ti su procesi uvek paralelni, tim pre za tako malu zemlju kao što je Kipar, gde je situacija u bankarskoj sferi, bezuslovno, određujuća i karakteristična. Zato verovatnoća visokih ostavki postoji, ali je ona manja nego što je bila u Grčkoj.
Jedna ostavka u rukovodstvu Kipra je već izvršena. U utorak je položaj ministra finansija napustio Mihalis Saris. Njegovo otpuštanje je bilo očekivano. Dok su vlasti pokušavale da spreče bankarski kolaps, mediji su sa pozivom na vlastite izvore maltene svake nedelje saopštavali o ostavci Sarisa. Međutim, svaki put su pomoćnici ministra demantovali to saopštenja. Danas je to zvanično, već je poznato ime naslednika Sarisa. To će biti ministar rada Kipra Haris Georgijadis. Komentar šefa Hamburškog instituta svetske ekonomije Tomasa Štraubhara.
- Zadatak novog ministra finansija će se sastojati u tome da bi on obezbedio proces saniranja banaka. Praktično će se desiti ono, što je bilo u Grčkoj, Španiji i Portugaliji. Restruktuarizacija banaka će u dugoročnom planu omogućiti smanjenje deficita državnog budžeta Kipra, koji je nastao upravo krivicom velikih troškova kiparske državne blagajne za održavanje finansijskog segmenta.
Pored restrukturizacije bankarskog sistema novom ministru finansija predstoji da nepobitno ispuni obaveze pred trojkom, koje su preuzeli njegovi prethodnici. Podsetimo, Evrokomisija, ECB i MMF su pristali da izdvoje Kipru kredit od 10 milijardi evra za 22 godine s pravom da odgode isplate za 10 godina. Kamata je veoma povoljna čak i prema merilima Švajcarske – 2,5 odsto godišnje. Za uzvrat su vlasti Kipra preuzele obavezu da stvore tokom narednih 5 godina suficit budžeta na nivou najmanje 4 odsto. Radi upoređenja: pre krize ove godine vlasti su se spremale da fiksiraju veoma veliki novčani deficit. Radi tog cilja vlasti računaju da smanje deo državnih službenika, smanje socijalne isplate i povećaju poreze. Međutim, ma kako se Kiprioti trude da dovedu budžet u red, uspešno ispunjavanje zadatka je umnogome povezano s ekonomskom situacijom u svetu, smatra glavni ekonomista Alfa-banke Natalija Orlova.
- Sve će zaviseti od globalnih događaja svetske ekonomije i događaja u Evropi. Ipak je kiparska ekonomija tranzitna, ona je povezana sa Grčkom. Ako u Evropi dođe do pozitivnih tendencija, onda će zadaci kiparskih vlasti biti izvodljivi. Ako ne uzimamo u obzir spoljašnje činioce, Kipar će morati da uloži mnogo napora.
Rukovodstvu Kipra neće biti lako da ispuni oećanja kreditorima, uzimajući u obzir stanje ekonomije. Nedavno je zvanična Nikosija izjavila da će pad bruto-domaćeg proizvoda biti mnogo veći od prethodnih procena – 8 odsto. U praksi ekonomija može da padne u depresiju, te samo ove godine će se smanjiti za 13 odsto. Na koji način bi trebalo vratiti ekonomiju rastu, smanjivši pri tome državne troškove, za sada nije jasno ni ekspertima, ni, verovatno, samim vlastima Kipra.
Izvor: Glas Rusije, foto: Peter Nicou dlя «Golosa Rossii»
