Izvor: B92, 26.Mar.2013, 13:41 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kipar: Porez na depozite i do 40 %
Nikozija -- Depoziti u kiparskim bankama na kojima se nalazi više od 100.000 evra mogli bi biti oporezovani stopom od oko 40 odsto.
Taj procenat novca sa računa bio bi pretvoren u deonice banaka, rekao je za britanski javni servis Bi-Bi-Si kiparski ministar finansija Mihalis Saris.
Saris je potvrdio da depoziti sa manje od 100.000 evra neće biti pogođeni, javlja Bi-Bi-Si.
"Tačan procenat... još nije odlučen, ali biće velik", rekao je ministar. >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << Konačna cifra zavisiće od odluke vlade na koji način će zaštititi penzije.
Saris je takođe potvrdio da će sve kiparske banke ostati zatvorene do četvrtka, a da će, po njihovom otvaranju, biti uvedene kontrole kapitala, koje će ograničiti količinu novca koju će ljudi moći da podižu sa računa. Te kontrole biće najoštrije u dve najveće banke, Banci Kipra i Laiki, i postojaće sve dok se bankarski sektor ne stabilizuje, rekao je ministar.
"Očekujemo da će doći do određenog odliva sredstava kada banke budu ponovo otvorene, ali verujemo da će se, kada u narednim nedeljama pomoć EU počne da pristiže, poverenje vratiti", smatra Saris.
Banke na Kipru zatvorene su od 15. marta, a njihovo otvaranje očekivalo se nakon što je Nikozija sa međunarodnim kreditorima postigla sporazum o kreditu pomoći vrednom deset milijardi evra.
Prema uslovima dogovorenim sa kreditorima, Narodna banka Kipra (Laiki), biće ugašena, što će omogucćiti štednju od 4,2 milijarde evra, a male štediše biće zaštićene i njihovi ulozi prebačeni u Banku Kipra, koja će preživeti, ali će njeni depoziti veći od 100.000 evra biti zamrznuti i upotrebljeni za otplatu dugova i dokapitalizaciju, da bi gubici deponenata potom bili pretvoreni u akcije banke.
Brojni deponenti, od kojih su većina bogati Rusi, neće imati pristup svojim sredstvima većim do 100.000 evra dok restrukturisanje u bankama ne bude završeno.
Iako je ekonomija Kipra relativno mala, mnogi analitičari bili su zabrinuti da bi kriza iz te zemlje mogla da se proširi na druge privrede u problemima, kao što su Španija i Italija.
Pored toga, verovalo se da bi eventualni izlazak Kipra iz evrozone doveo do gubitka poverenja širom evropske monetarne unije i nagnao investitore da se povuku iz drugih problematičnih zemalja, kao što je Grčka.
Sada izgleda da će Kipar ostati u evrozoni, iako će morati da prevaziđe brojne prepreke u pokušaju da se oporavi od krize.
