Izvor: B92, 10.Jul.2010, 14:55   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Kinezi više neće da rade "za džabe"

Šangaj -- Zahtevi radnika za boljim platama i radnim uslovima ubrzavaju mogući kraj ere jeftnih troškova koji su južno kinesko priobalje pretvorili u svetsku fabriku.

Serija štrajkova je grubo otrežnjenje za mnoge strane kompanije koje zavise od niskih troškova u Kini da bi se takmičile na svetskom tržištu.

Dok su nekad zadimljenje fabrike i mizerne plate bili dobrodošli u Kini koja je želela da se izvuče iz izolacije i siromaštva, radnici danas >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << zahtevaju veći udeo u profitu.

Istovremeno, vlada pritiska strane kompanije da ulažu u oblasti za koje veruje da će doneti veće bogatstvo Kini, pre svega u visoku tehnologiju.

Tojota spremna da poveća plate radnicima

Predsednik Tojote Akio Tojoda kaže da je kompanija spremna da poveća plate radnicima u Kini gde su štrajkovi poremetili rad najvećeg proizvođača automobila na svetu. Tojoda kaže da je povećanje plata dobro i zato što stvara više kupaca koji mogu da nabave Tojotina vozila. Radnici i uprava pogona u Kini, rekao je, treba da sarađuju jer i jedni i drugi imaju isti cilj, a to je pravljenje kvalitetnih vozila.

Mnoge strane firme pokušavaju da ostanu profitabine tako što sele pogone u jeftinije oblasti dalje u unutrašnjost Kine ili u druge zemlje u razvoju. Neke su čak odlučile da proizvodnju nastave na Zapadu. Analitičari kažu da Kina prolazi kroz veoma dramatično razdoblje, jer velike kompanije počinju da izlaze.

Iako su čak i sa poslednjim povećanjem radničkih nadnica plate u Kini i dalje samo delić onih u razvijenom svetu, istraživanja pokazuju da se prednosti jeftine Kine smanjuju. Troškovi rada rastu za oko 15 procenata godišnje od kako je 2008. godine zakon o radnim ugovorima omogućio radnicima da postanu svesniji svojih prava. Zemlja, voda, energija i prekomorski prevoz su takođe sve skuplji.

Ukupno gledano Kina je danas skuplja od Meksika, Indije, Vijetnama, Rusije i Rumunije. Meksiko je, posebno, zadobio prednost zahvaljući Severnoameričkom sporazumu o slobodnoj trgovini i brzom, jeftinom kamionskom prevozu.

Hiljade proizvođača igračaka, novogodišnjih jelki i jeftnih cipela zatvorili su radnje ili su se odselili u Vijetnam, Indoneziju ili Kambodžu. Ali, te zemlje nemaju ogromnu radnu snagu. infrastrukturu i tržište koje nudi Kina, a većina je suočena sa istim pitanjem radničkih plata kao i Kina.

Do sad, najveći pritisak je u oblasti oko Šenzena, nekadašnjeg ribarskog sela u provinciji Guangdong na granici sa Hongkongom, gde se nalaze hiljade izvoznih fabrika. Tu je i tajvanski Fokskon koji pravi iPhone i iPad za američki Epl.

Kao odgovor na talas samoubistava u svom kompleksu od 400.000 zaposlenih u Šenzenu, Fokskon je više nego udvostučio mesečne radničke plate na 290 dolara. Fokskon odbija da bilo šta kaže povodom navodnih planova o peseljenju većine svojih pogona u siromašnu provinciju Henan u centralnoj Kini, gde lokalna vlada na svom vebsatu poziva preduzetnike u ime desetina hiljada radnika.

Ogromna ulaganja u puteve, pruge i drugu infrastrukturu umanjila su izolovanost unutrašnjosti Kine, u okviru deset godina stare strategije "Razvoja zapada" za smanjenje velikog i politički opasnog jaza u bogatstvu između stanovnika gradova i 600 miliona seljaka. Štrajkovi u pogonima koji snabdevaju japansku Hondu i Tojotu, među mnogim drugim, takođe su podigli radničke nadnice.

U nadi da se nemiri neće preliti iz fabrika u vlasništvu stranaca, kineski lideri kostite priliku da skrenu ulaganja u oblasti koje su zaostale u industrijskom bumu Kine. Nemaju mnogo izbora: današnji kineski radnik ima veće ambicije od svojih roditelja koji su uglavnom radili i štedeli da bi se povukli u svoja sela. Mladi kineski radnik postao je izbirljiv u pogledu plate i uslova rada.

Nastavak na B92...