Izvor: B92, 12.Jul.2010, 09:40 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kineski suficit dostigao 20 mlrd. $
Peking -- Kineski trgovinski suficit u junu je dostigao 20 milijardi dolara, što je najviše u poslednjih devet meseci.
Rast suficita nadmašio je očekivanja, zahvaljujući iznenađujućoj snazi izvoza iz ove zemlje, koja svedoči i o nastavku globalnog privrednog oporavka.
Kineski junski izvoz je povećan za 43,9 odsto, u odnosu na jun 2009, nadmašivši očekivani rast od 38 procenata. Uvoz je povećan za 34,1 odsto, što je u granicama očekivanja, saopštila >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << je kineska carinska služba.
U junu je tako kineski trgovinski suficit daleko premašio očekivanih 13,8 milijardi dolara, dostigavši 20 milijardi dolara (15,84 milijarde evra), što je najviše u poslednjih devet meseci.
Ovakav trend pogoduje kritičarima koji tvrde da Peking održavajući nisku vrednost juana ostvaruju nefer trgovinsku prednost, forsirajući svoje izvoznike i onemogućavajući drugim zemljama da povećaju zaposlenost i ostvare privredni rast.
Između ostalog, ponovo raste pritisak na američkog predsednika Obamu da po tom pitanju zauzme čvršći stav u odnosu na Peking, ukazuju agencije.
Odgovarajući inostranim kritičarima, Dženg Juešeng, šef statističkog odeljenja kineskih carina, napominje da je domaći trgovinski suficit u prvih šest meseci 2010. ipak bio 40 odsto niži nego u istom periodu prošle godine.
Veći kineski trgovinski suficit nego što je očekivano, predstavlja izvor zabrinutosti za zapadne poslovne krugove i zato što ukazuje na slabljenje tražnje na najbrže rastućem svetskom tržištu, u koje su se u poslednje vreme, kao u zamajac rasta, najviše uzdale američke i evropske kompanije i investitori.
U junu je, u odnosu na maj, kineski uvoz beležio rast od svega 0,9 odsto, pri čemu je import sirove nafte i soje i dalje ostvarivao rekordne vrednosti, ali je uvoz bakra i gvozdene rude usporen.
Neki analitičari ocenjuju da je kineska izvozna snaga prolaznog karatera i da će je narednih meseci ograničiti slabljenje dejstva fiskalnih podsticaja u SAD i napori vlada evropskih zemalja da smanje troškove.
