Izvor: Politika, 11.Nov.2008, 23:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kineski čamac za spasavanje
Peking za ublažavanje posledica finansijske krize odvojio 586 milijardi dolara – 16 odsto BNP-a!
Iz Pekinga je u nedelju uveče stigao dosad najjači dokaz da je finansijska kriza potekla sa Volstrita poprimila globalne dimenzije: Državni savet (vlada) Kine saopštio je da će za podsticanje ekonomije, koja je već pokazala znake ozbiljnog usporavanja, u iduće dve godine potrošiti 586 milijardi dolara.
Na prvi pogled, to je svota skromnija od američkog čamca >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << za spasavanje – 700 milijardi – ali u relativnim brojkama kineski zahvat je mnogo širi. Američki brutno-nacionalni proizvod (BNP) je, naime, oko četrnaest hiljada milijardi, dok je kineski četiri puta manji – oko 3,5 biliona. To znači da je Amerika za svoj ekonomski oporavak izdvojila oko pet odsto BNP, a Kina čak nešto više od 16 odsto!
Pomenuta svota biće potrošena na finansiranje nacionalne infrastrukture – za nove pruge, puteve, podzemne železnice, aerodrome, luke, centrale – i projekte za unapređivanje socijalnog standarda: radničke stanove i obnovu područja pogođenih nedavnim zemljotresima.
Tajming objave svakako nije slučajan: kineski podsticajni paket je obelodanjen uoči (iduće subote) vašingtonskog samita G-20, lidera vodećih razvijenih zemalja Zapada, ali i „pomaljajućih ekonomija”, što je novi izraz za nacije u ekonomskom usponu poput Indije, Kine, Brazila. Rusije i drugih. U Vašingtonu se prvo očekuje konsenzus o dijagnozi ekonomske krize, a potom i terapija – spisak zajedničkih i pojedinačnih mera da se iz (ne)očekivanog ekonomskog vira što pre izađe.
Obelodanjivanje dosad najveće državne intervencije u tom kontekstu dolazi prvo kao nova potvrda onoga što se i pre znalo: da je Kina postala jedna od najznačajnijih globalnih ekonomija danas (u prošlogodišnjem rastu globalne ekonomije kineski doprinos je bio 27 odsto), ali i dodatni dokaz za ono što se tek naslućuje: da i ova poslednjih godina najbrža ekonomska lokomotiva počinje da gubi paru.
Prema već objavljenim podacima, kineski rast u trećem ovogodišnjem kvartalu bio je, prvi put u poslednjih pet godina, jednocifren (devet odsto – lane je iznosio je 11,7 odsto), sa sumornim prognozama da bi u 2009. ova stopa mogla da opadne i do one kojom bi, doduše, najveći deo ostatka sveta bio više nego zadovoljan kad bi je ostvarivao – između pet i šest odsto, ali koja bi za Kinu bila ravna elementarnoj nepogodi.
Zemlja naime mora da postiže bar osam odsto uvećanja svog ekonomskog bogatstva godišnje da bi obezbeđivala posao za milione koji stalno pristižu na njeno veliko tržište rada i time obezbeđivala socijalni mir.
Mnogi eksperti smatraju da kineske vlasti neće dozvoliti da se tako nešto dogodi i da imaju načina da ekonomiji obezbede neophodnu dinamiku, premda ima i skeptika koji ukazuju da je, uprkos jednopartijskom političkom sistemu, kineska ekonomija, posle višedecenijskih reformi, poprimila dominantne kapitalističke karakteristike, što znači da glavni ekonomski akteri poslovne odluke donose u skladu sa tržišnim procenama sopstvenih interesa i profitnih računica.
Simptomi da je i Kina zaražena virusom sa Volstrita su mnogobrojni: cena čelika, jednog od ključnih izvoznih proizvoda, niža je za oko 40 odsto od svog junskog vrhunca od 870 dolara za tonu, što je velike tamošnje čeličane prinudilo da proizvodnju reduciraju i za petinu.
Prema podacima koje je juče naveo londonski „Tajms”, u prvoj polovini ove godine propalo je oko 67.000 (od ukupno 4,2 miliona) kineskih malih i srednjih preduzeća. Katance na kapije stavilo je i 3,631 (53 odsto) proizvođača igračaka. Izvoz uglja je u oktobru opao za 53,6 odsto u poređenju sa oktobrom prošle godine... Cene na tržištu nekretnina u prošlom mesecu bile su za oko 35 odsto niže u poređenju sa prošlom godinom.
Veoma zavisna od izvoza, koji u BNP-u učestvuje sa 40 odsto (uglavnom tekstil, elektronika, igračke, nameštaj...), Kina nema opciju da gubitak porudžbina sa spoljnih tržišta u celosti nadoknadi domaćom potrošnjom: za razliku od Amerikanaca, Kinezi su štediše, a ne trošadžije.
Treba, takođe, istaći da su za finansijskim podsticajima, kao državnim intervencijama za ublažavanje posledica krize na tržištu, posegle i vlade drugih velikih ekonomija, premda u skromnijim iznosima. Primera radi, japanski stimulans je 51,5 milijardi dolara, dok je Nemačka za ovu svrhu izdvojila 29,9 milijardi.
Milan Mišić
[objavljeno: 12/11/2008]
