Izvor: B92, 14.Sep.2017, 19:19 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kineska "niska bisera" u Srbiji
Kineske investicije u infrastrukturu na Balkanu koriste Kini, jer ona tako lakše prodire na tržišta Severozapadne Evrope.
Koriste i Balkanu kao dopuna za trgovinu sa EU. To analizira Frankfurter algemajne cajtung.
Kina prodire na Balkan – gde strateški investira u luke, puteve i šinske veze. Da li će ekonomska zavisnost od Pekinga da se pretvori i u političku?“ – pitanje je kojim novinar Frankfurter algemajne cajtunga Mihael Martens počinje svoj tekst >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << "Kao niska bisera“. Tu on objašnjava kako je 1. oktobra 2009. godine, tri dana pred poraz bivšeg grčkog premijera Kostasa Karamanlisa na izborima, stupio na snagu jedan važan ugovor: kineski lučki gigant Kosko pacifik je dobio koncesije na upravljanje pirejskom lukom i to na 35 godina. "Tada je rečeno da je najvažnija grčka luka trebalo da postane jedan od glavnih punktova za istovar i dalju distribuciju kineske uvozne robe u Evropu. Osam godina kasnije, može se reći: ta kineska investicija spada u mali broj uspešnih priča koje su se u grčkoj privredi odigrale poslednjih godina. Od 2009. naovamo nije bilo luke koja je brže ekspandirala od Pireja“.
Pirej je tada, pre osam godina, bio jedna od dvadeset najvećih luka u Evropi, a sada je jedna od deset najvećih, dok će sledeće godine verovatno biti jedna od 30 najvećih na svetu, a za nekoliko godina bi mogao da bude i jedna od najvećih pet u Evropi.
"A Kinezi i dalje investiraju. U avgustu 2016. je Kosko Helas, grčka firma iz sastava multikoncerna čije je sedište u Hong Kongu, za 280 miliona evra kupila većinski udeo u bivšoj državnoj luci Pireus port otoriti i obavezala se da će narednih godina investirati još 300 miliona evra. Kosko Helas je najavio da se interesuje i za druge grčke luke, pre svega za Aleksandrupoli na severoistoku Grčke, na granici sa Turskom. Uz to su Kinezi investirali i u nov terminal za putničku plovidbu da bi od Pireja napravili čvorište turizma između Kine i Jugoistočne Evrope. Uskoro bi trebalo i da direktni letovi između Pekinga i Atine dovedu prve kineske turiste kojima će Pirej biti polazna tačka za krstarenja Sredozemnim morem. Na međunarodnom sajmu u Solunu, najvećem u Grčkoj, Kina je ove godine počasni gost.“
Jedan nemački stručnjak za ekonomiju koji živi u Atini je, po nalogu Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD), sastavio studiju o kineskom privrednom prodoru u Jugoistočnu Evropu. Mihael Martens navodi njegove reči da "postaje sve jasnije da je ulazak u pirejsku luku značio da je tamo bačeno sidro i da je to za sobom povuklo dopunske investicije u čitavoj Evropi.“
"I zaista, ređaju se na Balkanu, od juga ka severu, strateške kineske investicije u infrastrukturu – kao niska bisera. Grčka je pri tome samo kapija mosta (…) a i kineski premijer Li Kećijang je tu zemlju prilikom posete Atini 2014. Nazvao ’Kapijom Evrope’. Investicije njegove zemlje pokazuju da se tu ne radi samo o floskulama izrečenim iz učtivosti. Ali, tu se ne radi samo o Grčkoj. Balkanski put svile je ime koridora od kineskih investicija koji počinje u Atini i vodi ka severu u pravcu Srednje Evrope. Centralnu ulogu u tome ima Kosko koji je, osim u Pireju, investirao i u lučku infrastrukturu u Albaniji i Crnoj Gori“.
"Na Balkanu je, pored Grčke, Srbija druga po značaju zemlja za kineske investicije. Kineski predsednik Si Đinping je prilikom trodnevne posete Beogradu u junu prošle godine naglasio značaj te zemlje za Kinu, a i u tom slučaju su ljubaznim rečima usledila i dela. Ove godine su ukinute vize za putovanja između Srbije i Kine. Kineske firma sada pokazuju veliko interesovanje za gradnju ili modernizaciju železničkih mreža u Srbiji i regionu. Oni koji su se jednom vozili vozom iz Beograda u Solun, dobro znaju da ima mnogo toga da se popravi u šinskoj infrastrukturi na Balkanu, jer dobri delovi pruge se prelaze brzinom malo većom od puževe“.
"Pruge su često u vrlo lošem stanju. O tome svedoči i (…) (sledeća) priča: Kada su pre nekoliko nedelja na jugu Srbije učestale pljačke vozova u koje su bande lako uskakale zbog sporog kretanja kompozicija, bilo je dovoljno malo Koskovo upozorenje da bi transport iz Pireja ubuduće mogao da se odvija i preko Bugarske i Rumunije – i u Beogradu je odjeknuo alarm: posao sa tranzitom je po svaku cenu trebalo da ostane u Srbiji. Predsednik Aleksandar Vučić je lično intervenisao i naredio srpskoj policiji da smrsi konce bandama – i to je uspelo za najkraće vreme“.
Autor članka navodi da se u studiji EBRD govori o opasnosti da se ekonomska zavisnost od Kine pretvori i u političku. No, "trgovinske statistike potvrđuju da su za sve zemlje Jugoistočne Evrope EU i njeni neposredni susedi daleko najvažniji trgovinski partneri. "Kina je za te države dopuna trgovine sa EU, ali ne i zamena za nju. No, ona je važan izvor finansija za modernizaciju infrastrukture u regionu. Sa kineskim kreditima, kineske firme grade auto-puteve, mostove i tunele, proširuju luke i modernizuju elektrane“. Sve to koristi Kini za transport njenih dobara i usluga – "Kina je otkrila Balkan kao što su to učinile i stotine hiljada migranata 2015. godine – kao najkraću vezu između Azije i bogatog evropskog Severozapada“, piše, između ostalog, Mihael Martens za "Frankfurter algemajne cajtung“.
