Izvor: Vostok.rs, 14.Jun.2013, 15:34 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kina spremna da vadi ugljovodonike na Arktiku
14.06.2013. -
Kineska nacionalna ofšor korporacija CNOOC za naftu i gas zajedno s islandskom kompanijom Eykon Energy pregovara s vladom Islanda o vađenju nafte i prirodnog gasa u vodama Arktika. Ovo je saopštio list „Di i cajcin žibao“ pozivajući se na izvore u kineskoj korporaciji.
Kompanija je podnela molbu za vršenje geološko-istraživačkih radova i vađenje ugljovodonika u islandskim vodama. Rezultati pregovora su zasad nepoznati, ali se šanse za odobravanje >> Pročitaj celu vest na sajtu Vostok.rs << projekta kompanije ocenjuju kao visoke.
Vlada Islanda je ove godine već izdala dve licence za istraživanje naftnih nalazišta u sektoru Dreki. Operateri dva projekta u ovom severoistočnom sektoru islandskog arktičkog kopna pod vodom postale su dve norveške i jedna islandska kompanija. Očigledno, ovaj primer je nadahnuo Kineze i oni su podneli molbu za istraživanje nalazišta u istom rejonu zajedno s islandskom kompanijom Eykon Energy. Kako se očekuje, vlada na jesen treba da donese odluku o molbi u kojoj učestvuje Kina.
Kina će pokušati da izvuče maksimalnu korist iz zainteresovanosti Islanda za privlačenje stranih investicija u projekte nafte i gasa. Zasad se rezerve ugljovodonika kako na kopnu ispod vode, tako i na samom ostrvu, smatraju nepotvrđenima i ne eksploatišu se. Praktično sva električna energija na Islandu se proizvodi u hidro i geotermalnim elektrocentralama. U Rejkjaviku ne kriju da neće moći sami da obave velika istraživanja potencijalno bogatih resursa nafte i gasa.
Island, čiji ukupan broj stanovnika iznosi oko 2% stanovništva Pekinga, u poslednje vreme sve više privlači pažnju kineske strane. U aprilu ove godine severna zemlja je postala prva evropska država s kojom je Kina potpisala sporazum o režimu slobodne trgovine. A godinu dana pre toga Island je posetio tadašnji premijer Državnog saveta KNR Ven Đabao.
Interesovanje za Island povezano je kako s energetskom strategijom Kine, tako i u celini s politikom jačanja njenog globalnog uticaja, smatra rukovodilac Centra za politička istraživanja i prognoze Instituta za Daleki istok RAN Andrej Vinogradov.
- Promena klime je dovela do toga da Arktik može postati jedna od najvažnijih baza za vađenje prirodnih resursa, pre svega ugljovodonika. Za svaku veliku zemlju, a tim pre za takvu koja je u usponu kao Kina, učestvovanje u osvajanju novog regiona predstavlja obavezan uslov. To je pitanje prestiža i statusa. Zbog toga Kina pokazuje interesovanje za Arktik i za saradnju s različitim državama. Nedavno je u svojstvu posmatrača primljena u Arktički savet u koji ulaze severne zemlje, uključujući i Rusiju.
Kina je problemima Arktika počela da se bavi relativno nedavno. Dok je prva istraživačka stanica na Antarktidi bila otvorena 1985. godine istraživanju Severnog pola i Severnog Ledenog okeana kineski naučnici su pristupili 2000-ih godina. Tek 2004. godine Kina je dobila stalnu nadzemnu bazu na Arktiku. Pre svega nekoliko godina kineski zvaničnici su demantovali vesti da je Kina zainteresovana za istraživanje nalazišta ugljovodonika na Arktiku. Peking je izjavljivao da ne raspolaže mogućnostima za vađenje nafte i gasa u polarnim uslovima.
Preokret u odnosu na Arktik odigrao se bukvalno na naše oči. Mnogi stručnjaci u tome ne vide samo ispoljavanje sve veće potrebe Kine za ugljovodonicima. U ključnu motivaciju Kine ubrajaju vojno-stratešku. Dobijanje pristupa nalazištima ugljovodonika i drugih korisnih ruda u Arktičkom regionu danas za Kinu ima drugostepenu ulogu. Glavni interes je geopolitički. To je borba za „svoje“ mesto među drugim velesilama.
Igor Denisov,
Izvor: Glas Rusije, foto: RIA Novosti
.jpg)
