Izvor: Vesti-online.com, 27.Jul.2016, 19:10   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Kina računa na rusko zlato

Kina iz godine u godinu kupuje i upotrebljava sve više zlata. Očekuje se da će do 2020. godine kineska potražnja dostići čak 1200 tona, piše državni medij "Šangaj sekjuriti njuz".

Agencija se poziva na kinesko Ministarstvo privrede i informacionih tehnologija, gde otvoreno govore da Kina ne može samostalno odgovoriti na potražnju i zato računaju na Rusiju.

Pregovori ovim povodom se vode u okvirima kongresa "Čajna gold", koji se upravo održava u Pekingu >> Pročitaj celu vest na sajtu Vesti-online.com << (od 26. do 28. jula). Kineski biznis se putem investicija već nalazi u  ruskoj industriji zlata. Od 2012. godine Kinezi su investirali u četiri manja startap projekta. Ipak, u velike projekte Kinezi do sada nisu ulazili. Prošle godine je, na primer, firma "Zijin gold" uložila oko sto miliona dolara u izgradnju kombinata u Sibiru.

- To je vrlo perspektivan pravac jer mi imamo mnogo nalazišta iza Polarnog kruga. Zbog klimatskih uslova, vađenje zlata zahteva mnogo vremena i truda, ali i novca. Danas na ruskom tržištu ima malo kompanija koje čitav proces od nalaženja zlatne žile do vađenja mogu da finansiraju. U saradnji sa kineskim partnerima, napredak u ovom sektoru je više nego realan - smatra generalni direktor kompanije "Karat" Konstantin Bunjin.

Udeo kineskih firmi u procesu proizvodnje zlata nije veliki, tek negde oko 3 odsto. A mogao bi da iznosi čak i do 15 odsto. Kina stremi ka ozbiljnom povećanju zlatnih rezervi koje je u vezi sa povećanjem izvoza, a direktno je povezano sa težnjom da juan postane svetska valuta.

Šef "Čajna gold" Sun Sinj je izjavio i da realizacija strategije novog Puta svile može dovesti do veće integracije rusko-kineske industrije zlata na svetskom tržištu. A još i ako se uzme u obzir da će međusobna plaćanja za većinu projekata biti vršena u juanima, onda je jasno da sve ide ka tome da će juan istisnuti dolar.

Nastavak na Vesti-online.com...