Izvor: Blic, 27.Feb.2010, 01:10 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kazneni penali oko 700 evra mesečno
Privrednici u Srbiji koji među zaposlenima nemaju zakonom određen broj osoba sa invaliditetom (OSI), moraće da plaćaju kaznene penale. Reč je o sumi od oko 70.000 dinara mesečno po svakoj osobi sa invaliditetom koju nisu zaposlili.
Međutim, dešava se da uprkos volji poslodavaca da zaposli osobu sa invaliditetom i time izbegne novčanu kaznu, mnogi od ovih građana uopšte ne žele da rade. Razlog je uglavnom taj što se boje da u slučaju otkaza neće povratiti privilegije >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << koje sada imaju, na primer invalidsku penziju.Prema Zakonu o zapošljavanju osoba sa invaliditetom, koji će se primenjivati od 23. maja ove godine, poslodavci su obavezni, ako zapošljavaju 20 ljudi da zaposle i jednu osobu sa invaliditetom. Na 20 do 49 zaposlenih dolaze dve osobe sa invaliditetom, a na svakih narednih 50 radnika, obavezno je uposliti po jednu osobu sa posebnim potrebama. To je privrednike stavilo u nezavidan položaj, jer po svakoj osobi sa invaliditetom koju ne zaposle, moraju da izdvoje novac za kazneni penal u visini tri minimalne bruto plate, što je pomenutih oko 70.000 dinara mesečno.
Poslodavac koji učestvuje u finansiranju zarada osoba sa invaliditetom u preduzeću za profesionalnu rehabilitaciju ili socijalnom preduzeću, oslobađa se obaveze da zaposli onoliki broj osoba sa invaliditetom čije zarade finansira. Ali, prema zakonu, učešće u finansiranju ne sme biti manje od 50 odsto prosečne zarade u privredi, a to je oko 18.000 dinara.
Takođe, ukoliko privrednik kupi robu ili usluge od preduzeća za profesionalnu rehabilitaciju u vrednosti od 20 prosečnih zarada u privredi, ili oko 720.000 dinara, godišnje se oslobađa plaćanja za jednu osobu.
Poslodavci predlažu da se primena zakona odloži dok se ne donesu podzakonska akta koji bi regulisali sporna pitanja.
Dobre volje da se uposle osobe sa invaliditetom ne manjka, ali ono što fali, kako kažu poslodavci, jeste raspoloživi kadar u Nacionalnoj službi za zapošljavanje. Naš sagovornik koji je želeo da ostane anoniman, kaže da je od 37 osoba sa invaliditetom na evidenciji NSZ, koji su se prijavili za posao, na razgovor pozvao devetoro koji odgovaraju zahtevima radnog mesta.
"Na intervjuu se pojavila samo jedna osoba, i manje-više mi jasno stavila do znanja da ne želi da radi. Žalila se na malu platu, te je firma daleko i slično. Hoću da zaposlim osobu sa posebnim potrebama, ali na evidenciji NSZ nema takve zainteresovane osobe za radno mesto koje nudim", kaže naš sagovornik i dodaje da u tom slučaju mora da plati i penale, ali i drugog radnika koji hoće taj posao.
Među osobama sa invaliditetom vlada strah da ukoliko prihvate posao, pa dobiju otkaz u narednih pet godina (koliko treba da bi ostvarili pravo na penziju) izgubiće pomoć i privilegije od kojih sada žive i izdržavaju porodice.
"Nema preciznog podatka da li su osobe sa invaliditetom zaista spremne da rade. Dosta ih je prijavljeno u NSZ samo da bi ostvarili pravo na zdravstveno i socijalno osiguranje. To potvrđuje stav da je država ušla u primenu zakona, a da nije predvidela čitav niz pratećih elemenata, počevši od analize fizičkih barijera, raspoloženosti za rad, i da li osobe sa invaliditetom gube druga prava stupanjem u radni odnos", kaže Nataša Zavođa, direktorka za pravne poslove i socijalni dijalog u UPS.
Inače, ovaj zakon se odnosi na sve poslodavce bez obzira na delatnost. Tu spada i MUP, zdravstvo, vojska, fizičko-tehničko obezbeđenje, transport, rudnici, hemijska industrija itd. Obaveze propisane u ovom zakonu neće se primenjivati na novoosnovane firme tokom prve dve godine poslovanja.
Posao traži 20.000 invalida
Procenjuje se da u Srbiji ima oko 700.000 osoba sa invaliditetom, ili oko deset odsto ukupne populacije, a od toga čak sedam procenata sa visokom stručnom spremom. Na evidenciji Nacionalne službe za zapošljavanje je 20.000 osoba sa invaliditetom koje su u potrazi za poslom, dok ih je trenutno zaposleno oko 21.000. Oko 70 odsto ovih ljudi je siromašno i korisnici su tuđe nege i pomoći. Ipak, ne može se sa sigurnošću reći koliko prijavljenih osoba sa invaliditetom zaista želi zaposlenje
