Izvor: Politika, 27.Dec.2008, 23:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kazne jure provizije
Sve dok ne bude ozbiljnijih sankcija i dok je isplativije kršiti zakon, javne nabavke će biti izvor malverzacija i korupcije
Molimo sve one koji znaju da je neki sud u Srbiji, u proteklih šest godina otkako postoje posebna pravila za javne nabavke, osudio nekoga za malverzacije prilikom nabavke robe ili usluga državnim novcem i da je taj neko krivično odgovarao, da nam to jave.
Novinarima druge nema nego da objave javni poziv za pribavljanje ovakvog podatka do >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << koga se ne može doći ni u jednoj državnoj instituciji. A u proteklih desetak dana kontaktirali smo sa svima onima koji bi za to mogli ili trebalo da znaju. Događalo se, istina, da je gonjenima za druge malverzacije, istraga pronalazila i pridodavala i grehove iz oblasti javnih nabavki, ali zasebnu evidenciju, o konačnom ishodu nezakonitih javnih nabavki, niko ne vodi.
Za sada je jedini obelodanjeni podatak do koga je došla „Transparentnost Srbija” i po kome je u 2006. godini za kršenje odredaba čak dva zakona – o javnim nabavkama i o budžetskom sistemu – izrečeno ukupno 28 prekršajnih kazni odgovornim licima, od čega je 25 bilo do 10.000 dinara. Od tih 25 njih 13 je kaznu (do 5.000 dinara) moglo da plati jednim čekom, a 17 je kažnjeno sa 5.000 do 10.000 dinara. Na račun pravnih lica –naručilaca ispisano je 27 kazni, od čega je 17 kažnjeno sa do 10.000 dinara. Novine su tome dodale i podatak da je te godine okružni tužilac razmatrao šest slučajeva potencijalnih zloupotreba u javnim nabavkama, ali da nijedan slučaj nije stigao pred okružni sud.
Poređenja radi, procenjuje se da se u Srbiji godišnje obavi oko 250.000 javnih nabavki, od kojih je 2007, nadležnoj Upravi prijavljeno 122.587, a godišnjeizveštaje od ukupno 12.000 naručilaca uglavnom dostavljaju oni najveći, njih oko 2.000 na koje Uprava i puca opomenama. Tako bi, da nema dilema oko nadležnosti u podnošenju prekršajnih prijava i da svako radi svoj posao, samo po osnovu nedostavljanja izveštaja moglo da se goni hiljade naručilaca i još hiljade zbog nepoštovanja procedure, rešenja i odluka Uprave za javne nabavke i Komisije za zaštitu prava ponuđača. Hiljade ugovora o javnim nabavkama moglo bi da se i zvanično oglasi nevažećim, jer svaki ugovor potpisan suprotno zakonskim odredbama i odlukama Komisije (koje su do sada bile konačne), pravno je ništav. Međutim, činjenica da je Upravu za javne nabavke koja je u početku podnosila bar prekršajne prijave, beogradski sudija za prekršaje oglasio nenadležnom da to čini, da se drugi državni organi nisu pretrgli da podnose ni prekršajne, a kamoli krivične prijave, da su malobrojne izrečene prekršajne kazne smešno niske i da nije bilo ozbiljnijih sankcija, ohrabrila je naručioce da i dalje krše zakon.
Donošenjem novog zakona, usvojenog protekle nedelje u parlamentu, novačne kazne za prekršaje naručilaca podignute su na do milion dinara (sa od 100.000 do 200.000 dinara), a za odgovorna lica na 20.000 do 50.000 (poslednja propisana iznosila je od sedam do deset hiljada dinara).
Kazne, istina, mogu da jure, ali teško i da stignu potencijalnu ili na kraju ostvarenu zaradu – proviziju (u novcu, robi ili uslugama) zbog koje se u startu i izbegava ili krši procedura propisana zakonom. Posebno u uslovima kada su manevarski prostor i zakonski dometi jedine dve institucije (Uprave za javne nabavke i Komisije za zaštitu prava) koje se bave javnim nabavkama bili ograničeni na pronalaženje proceduralnih grešaka, bez mogućnosti da dalje nešto preduzimaju.
–Donošenjem novog zakona bar je jasno precizirano: ubuduće će Ministarstvo finansijabiti i zvanično nadležno za nadzor nad primenom zakona, što će omogućiti efikasniju kontrolu nad celokupnim sistemom javnih nabavki i otkloniti dilemekoji jeorgan nadležan za podnošenje prekršajnih prijava, kao i za pokretanje ili iniciranje ostalih postupakačiji je cilj sankcionisanje svih nepravilnosti i nezakonitosti, objašnjavaju u Upravi za javne nabavke.
Jer, iza u startu formalno pravnog kršenja procedure javnih nabavki pokazalo se i u dva javnosti najpoznatija slučaja – rekonstrukcije aerodromskog terminala i nabavke šinobusa za železnice, kriju se i drugi prekršaji. U njima je i signal za potencijalna krivična dela. Pitanje je koliko su naručioci uopšte poštovali stav Uprave i radili po njenim rešenjima i instrukcijama.
Komisija za zaštitu prava ponuđača je u 2007. godini donela 536 odluka, a u polovini slučajeva usvojila je žalbe naručilaca. Žalbi je, imajući u vidu ukupan broj nabavki, objektivno gledano malo, što baca sumnju da je bilo dogovora između naručilaca i ponuđača a možda i između samih ponuđača. Istovremeno to može da govori i o nepoverenju u institucije ili njihovu stvarnu moć u praksi. Ali, onda je na takve signale država trebalo da reaguje.
Činjenica je da po dosadašnjem zakonu Komisija nije imala mehanizam za praćenje izvršenja svojih odluka, pa nije ni znala da li je naručilac, recimo, poništio nabavku kad je ona to zahtevala. Sem ako je podnosilac zahteva o tome nije obavestio, što se dogodilo u tek dva-tri slučaja, objašnjavaju u Komisiji, napominjući da jedino što su mogli da učine jeste da obaveste skupštinu i vladu.
Zbog toga će, po novom Zakonu, Komisija (izlazi iz sistema državne uprave, odnosno izvršne vlasti i postaje samostalan i nezavisan organ koji za svoj rad odgovara parlamentu)moći da kontroliše da li se poštuju njene odluke i bez inicijative podnosioca zahteva.Uz to, svaka njena odluka, posle upoznavanja stranaka u postupku, biće objavljena na portalu. Tako će sve naredne karike u lancu kontrole javnih nabavki biti upoznate i moći da reaguje u skladu sa svojim zakonskim ovlašćenjima. Zahtev za zaštitu prava u javnim nabavkama moći će da podnesu ne samo nezadovoljni ponuđači već i javni pravobranilac, Uprava za javne nabavke, ali i svi organi koji obavljaju nadzor, odnosno kontrolišu poslovanje naručioca.
Međutim, ako ovlašćeni svoj posao i dalje ne budu radili, kao što nisu u slučaju NIS-a, koji tri godine uopšte i ne primenjuje zakon i ako slučajevi kršenja zakona potom ne budu dalje procesuirani i ako pravosudni organi ne budu sankcionisali prekršioce (i kažnjavali i one koji su sve znali, mogli i kojima je to bila obaveza a ništa nisu preduzimali), onda teško da će biti neke vajde od novih zakona.
(Sutra Ministri iznad zakona)
Vesna Jeličić
[objavljeno: 28/12/2008]
