Izvor: B92, 19.Avg.2020, 19:50
Kazne između 100.000 i dva miliona: Formiran tim za proveru porekla imovine funkcionera
Beograd -- U Poreskoj upravi formiran je poseban sektor za utvrđivanje porekla imovine.
Kako je Tanjugu rečeno u ovoj ustanovi, postojaće dovoljan broj službenika koji će raditi na proveri nezakonito stečene imovine funkcionera, privrednika i građana.
Provera je propisana Zakonom o utvrđivanju porekla imovine i posebnom porezu, koji je stupio na snagu 11. marta, a počeće da se primenjuje godinu dana kasnije.
Shodno tome, prve provere imovine valja >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << očekivati sredinom marta 2021.
Pre toga, tačnije početkom septembra, trebalo bi da budu usvojeni podzakonski akti, kojima će precizno i detaljno biti regulisana primena zakona.
U Ministarstvu pravde za Tanjug su rekli da je ovaj zakon donet radi prevencije korupcije i da je država njime dobila delotvoran mehanizam za proveru nezakonitog bogaćenja.
U Poreskoj upravi objašnjavaju da će se postupak utvrđivanja imovine i posebnog poreza voditi po službenoj dužnosti.
Postupak će se sprovoditi u skladu sa godišnjim smernicama, kao i na osnovu prijave drugog organa ili po inicijativi fizičkog ili pravnog lica.
Poreska uprava će uvećanje imovine utvrđivati na osnovu podataka koje ona ima i onih koje prikupi od drugih organa, pravnih ili fizičkih lica i upoređivaće ih sa prijavljenim prihodima u određenom periodu.
Ona će pokretati i postupak kontrole i to ako se u prethodnom postupku učini verovatnim da u najviše tri uzastopne kalendarske godine u kojima fizičko lice ima uvećanje imovine razlika između uvećanja imovine i prijavljenih prihoda, bude veća od 150.000 evra.
Poreska uprava utvrđuje poseban porez za ceo period kontrole i to primenom stope od 75 odsto.
Uprava do početka primene zakona treba da identifikuje izvore podataka i njihovu dostupnost za utvrđivanje vrednosti imovine.
Takođe treba i da uskladi podatke kojima raspolaže ili da ih pribavi od trećih lica, kao i da izradi kriterijume za ocenu rizika i tako napravi godišnje smernice za pokretanje prethodnog postupka.
Ovakav vid analize rizika će se, osim za donošenje godišnjih smernica, primenjivati i na prijave drugih državnih organa ili inicijativa fizičkih ili pravnih lica, kažu u Poreskoj upravi.
U Ministarstvu pravde navode da se novim zakonom poboljšava kontrola u odnosu na dosadašnju praksu, jer postojeći Zakon o poreskom postupku ima odredbe koje omogućavaju unakrsnu proveru imovine, ali one nikada nisu zaživele u praksi.
Više je razloga za to, kako kažu, a prvi je u tome što nisu bile dovoljno precizno definisane.
Nije ni postojala obaveza državnih organa, koji imaju relevantne informacije za utvrđivanje porekla imovine, da ih razmenjuju na efikasan način.
Zato su i ostale mrtvo slovo na papiru, navode u Ministarstvu pravde i dodaju da su nova zakonska rešenja postavljena tako da budu sprovodiva u praksi i da obezbede bolju koordinaciju među institucijama, koje imaju relevantne informacije.
Pravna lica koja se ogluše o obavezu da Poreskoj upravi dostave tražene podatke, rizikuju novčanu kaznu između 100.000 i dva miliona dinara.
