Izvor: Politika, 17.Nov.2008, 23:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kazna za monopole
Novi zakon o zaštiti konkurencije omogućiće antimonopolskoj komisiji da deluje efikasnije i da presuđuje
Na adresu Komisije za zaštitu konkurencije do sada je stiglo najviše pritužbi na kartele, i to u onim granama u kojima je mali broj proizvođača ili distributera. Ovakav posao zahteva delovanje elitne jedinice specijalizovane samo za suzbijanje kartela, poput one koju ima nemačko telo za zaštitu konkurencije sa sedištem u Bonu. Srbija ga nema, neće ga dobiti ni >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << sa novim zakonom o zaštiti konkurencije, koji bi, u najboljem slučaju, trebalo da bude usvojen do kraja ove godine.
Ali, antimonopolska komisija će, sasvim je sigurno, dobiti veća ovlašćenja – nova pravila postupka i mogućnost izricanja kazni.
– Nove upravne mere se odnose na novčane naplate, ali i nalaganje dekoncentracije, ukoliko su koncentracije obavljene bez prethodnog odobrenja Komisije – kaže Dijana Marković-Bajalović, predsednica Komisije za zaštitu konkurencije.
Novi zakon, čiji su predlog radili stručnjaci projekta koji finansira Evropska komisija, trebalo bi da doprinese efikasnijem radu ovog tela. Ipak, niko ne očekuje čudo, „jer za borbu protiv monopola nije dovoljan samo zakon, nego i podrška drugih institucija”, kaže predsednica.
U Ministarstvu trgovine su nam rekli da je Nacrt novog zakona o zaštiti konkurencije napisan i harmonizovan sa evropskom regulativom. Očekuju početak javne rasprave već 25.novembra, do kada će biti prikupljena mišljenja ministarstava, Republičkog sekretarijata za zakonodavstvo i Kancelarije za evropske integracije. Potom bi trebalo da usledi njegovo usvajanje na sednici vlade i upućivanje predloga zakona po hitnom postupku u parlament.
– Zakon o zaštiti konkurencije koji je stupio na snagu 2005. godine prvi put je regulisao oblast konkurencije na tržištu Srbije. Međutim, praksa je pokazala da je bio nedorečen.Po novom Nacrtu zakona o zaštiti konkurencije i prema sada važećem zakonu, utvrđivanje da li postoji zloupotreba dominantnog položaja na tržištu je u ingerenciji Komisije za zaštitu konkurencije. S tim što je Komisija do sada samo utvrđivala da li postoji zloupotreba, ali nije mogla da sankcioniše – kaže Slobodan Milosavljević, ministar trgovine i usluga.
Nadležnost za izricanje kazni bi tako sa prekršajnih sudova trebalo da pređe na Komisiju. Uvode se dodatne mere koje Komisija može da izrekne učesnicima za narušavanje konkurencije na tržištu. – Jedna od takvih mera je i dekoncentracija, kojom se nalaže da učesnik na tržištu koji je izvršio koncentraciju suprotno rešenju Komisije mora da izvrši podelu, otuđi akcije ili raskine ugovor – kaže Milosavljević.
Ostaje da se vidi da li će Komisija novim zakonom dobiti i istražna ovlašćenja, nalik onima u krivičnom postupku. Predsednica Komisije za zaštitu konkurencije kaže da je reorganizacija neophodna, kao i da su neki evropski primeri, poput nemačkog tela za zaštitu konkurencije, prava mera kako bi jedno antimonopolsko telo trebalo da radi.
U projektu za institucionalno jačanje Komisije za zaštitu konkurencije u Srbiji, koji finansira Evropska komisija, nisu želeli da komentarišu Nacrt novog zakona pre njegovog usvajanja. Njihov cilj je, kažu, osposobljavanje komisije uz efikasnije delovanje, ali i podizanje svesti o neophodnosti jačanja konkurencije na našem tržištu.
Andrej Plahutnik, vođa ovog projekta, kaže da su, osim zakona, važni i institucionalni kapaciteti, ali i rad po prioritetima.
– Samo tako tržište može da proradi, a onda će na kraju od svega profitirati potrošači – kaže Plahutnik.
Zdravo tržište se formira, dodaje, u zavisnosti od toga da li učesnici na tržištu žele da se takmiče ili da se dogovaraju, što je zakonom zabranjeno.
– Karteli nisu samo problem Srbije. Oni su prisutni u svim zemljama, ali je praksa pokazala da je kaznena politika najbolji metod njihovog suzbijanja – naglasio je Plahutnik.
Jelica Antelj
[objavljeno: 18/11/2008]
