Izvor: Politika, 08.Jan.2015, 23:03 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kasni spajanje „Koridora” sa „Putevima”
Ministar Zorana Mihajlović okrivila je rukovodstvo „Koridora” da su se ponašali „opušteno”
Iako je vlada donela odluku o spajanju „Puteva Srbije” i „Koridora Srbije” do toga još nije došlo. Zorana Mihajlović, potpredsednica vlade i ministar građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, okrivila je rukovodstvo „Koridora” za neuspeh tog poteza. Optužila ih je da su se ponašali „opušteno” i rekla da će odgovornost postati jasna posle pripajanja tih >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << preduzeća i izbora novog rukovodstva.
Ministarka je krajem decembra najavila da će ova dva državna preduzeća koja se bave izgradnjom i održavanjem puteva profunkcionisati, kao jedno tek u januaru, iako je očekivano da sve bude završeno do kraja prošle godine. Ona je tada najavila raspisivanje konkursa i imenovanje novog rukovodstva, bez obzira na to što je konkurs za direktora „Puteva Srbije” raspisan u julu 2013. godine i do danas nije okončan.
A ko će do tada voditi preduzeće Dmitar Đurović, direktor „Koridora” i kadar SNS ili Zoran Drobnjak, dugogodišnji direktor „Puteva Srbije”, koji je na tom mestu dočekao treću vladu, još nije izvesno. Mada se veće šanse daju direktoru „Puteva Srbije”, koji je kako se nezvanično može čuti zadobio ministarkino poverenje.
Iako su se međunarodne finansijske organizacije, koje finansiraju izgradnju autoputeva, saglasile da ova dva preduzeća budu spojena, „Koridori Srbije” su smatrali da još nije vreme za to. „Politika” je već pisala da su se oni otvoreno protivili odluci vlade. Čak su uložili i žalbu Komisiji za zaštitu konkurencije tvrdeći da bi u tom slučaju „Putevi Srbije” bili monopolisti u toj oblasti. Čak su i članovi Skupštine „Koridora” tražili da im se garantuje mesto u Nadzornom odboru „Puteva Srbije”.
Međutim, odluka vlade je jasna. Spajanje dva preduzeća je način da ona budu racionalnija i efikasnija. Procenjeno je da će troškovi biti smanjeni između 15 i 20 odsto. Osnovni razlog zbog čega je početkom avgusta to odlučeno jeste činjenica da projekti u Srbiji kasne u proseku tri godine.
Jer, kako se ispostavilo, pri podeli obaveza nije se vodilo računa da se čitave deonice dodeljuju samo jednom preduzeću, nego su pravljene nefunkcionalne podele. „Putevi Srbije” su bili zaduženi za projektovanje i eksproprijaciju na Koridoru 10 i delu Koridora 11 od Beograda do Ljiga, a „Koridori Srbije”, zadeo od Ljiga do Preljine. „Putevi Srbije” su nadzirali izgradnju deonica koje se finansiraju iz budžeta, a „Koridori” su raspisivali tendere za delove autoputeva koji se finansiraju iz međunarodnih kredita. I to je sve komplikovalo procedure.
Inače, „Koridori Srbije” su pre pet godine izdvojeni iz „Puteva Srbije” prvenstveno kao investitor za izgradnju autoputeva, projektovanje, eksproprijaciju i nadzor, sa namerom da investicije budu brže i efikasnije realizovane. To preduzeće je trebalo da bude operativnije i što je najvažnije rasterećeno dugova koje su „Putevi” imali. S tim što nova kompanija nije trebalo da prima nove kadrove. Dogovor je bio da preuzme radnu snagu „Puteva Srbije” i ministarstava. Uprkos tome zaposleno je oko 100 novih ljudi.
Kako će funkcionisati zajedno, brzo će se videti. Mada pred njima nije nimalo lak zadatak. Premijer Aleksandar Vučić je obećao građanima da će izgraditi „više kilometara autoputa nego Nemačka do kraja 2016. i početka 2017. godine”. On je naveo da će biti izgrađeno 140 kilometara autoputa do Čačka. „Imaćete kompletan istočni i južni krak Koridora 10 koji prolazi kroz Sićevačku i Grdeličku klisuru”, rekao je između ostalog Vučić.
Ruku na srce sa Nemačkom koja ima 12.200 kilometara izgrađenih autoputeva i najbolju putnu mrežu u Evropi teško se možemo porediti. Dmitar Đurović, direktor „Koridora Srbija” nedavno se pohvalio za Tanjug da su u 2014. godini izgrađena, kako je rekao, rekordna 64,4 kilometra autoputa i oko 15 kilometara paralelnog puta, čime će biti premašen prosek u Evropi koji iznosi 50 kilometara autoputa godišnje. To za nas možda jeste uspeh, ako se zna da smo 2013. godine sagradili jedva 40 kilometara autoputa. Ali za druge evropske zemlje teško.
M. Avakumović
objavljeno: 09.01.2015.
.jpg)
