Izvor: Večernje novosti, 06.Okt.2012, 23:09   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Karte za siromašne skupe ali korisne

IDE li socijalna pomoć u prave ruke ili ne teško je odgovoriti, jer u Srbiji ne postoji centralna baza socijalno ugroženog stanovništva. Ideja da se, konačno, naprave socijalne mape nije novijeg datuma, ali nijedna vlada nije uspela da stavi tačku na ovaj nesumnjivo veliki posao. Među argumentima najčešće dominira - novac. Ipak, tačna projekcija troškova nikada nije napravljena iako se licitiralo sa iznosima koji dostižu 30 miliona evra. A, istovremeno, oni koji se zalažu za mapiranje >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << najugroženijih tvrde da bi se te karte na kraju isplatile, jer se pomoć više ne bi rasipala i bila bi pravičnije raspoređena. Šta bi sve sadržala ta mapa i zašto je ona korisna objašnjava Milorad Mijatović, član skupštinskog Odbora za rad, socijalna pitanja, društvenu uključenost i smanjenje siromaštva: - Socijalne karte su nam nesumnjivo potrebne, jer ne postoji bolji način da se pomoć podeli onima kojima je zaista potrebna, umesto da se rasipa na sve strane. U praksi se, navodi on, dešava da nezaposleni dobijaju naknadu jer su na birou, ali istovremeno žive od izdavanja kuća i stanova ili rade nešto „na crno“. - Nije retko da roditelji dovoze decu u vrtiće u luksuznim automobilima, dok istovremeno koriste subvencije da bi taj vrtić platili, jer navodno nemaju ništa na svom imenu - dodaje Mijatović.PROFILI OPŠTINA MINISTARSTVO rada i socijalne politike je već napravilo svojevrsne socijalne profile po opštinama u Srbiji. - Formirana je baza podataka koja sadrži odabrani skup podataka o stanovništvu, korisnicima socijalne zaštite, nezaposlenim licima i korisnicima najnižih penzija. Ukršteni su podaci iz republičkog Zavoda za statistiku, Ministarstva rada, centara za socijalni rad, Nacionalne službe za zapošljavanje, Republičkog fonda PIO - objašnjavaju u Ministarstvu. - Prvi podaci su uneti krajem 2010. godine, a ažuriraju se mesečno. Socijalne mape bi, zato, prema njegovom mišljenju, trebalo da sadrže podatke o svakom stanovniku ponaosob i ti bi se podaci ukrštali kako bi se stekla prava slika. - Tek tada bi razlikovali one bogate koji se „koriste“ o državu i one kojima je pomoć zaista potrebna. Zašto bi oni koji imaju dovoljno novca za život danas plaćali neekonomsku cenu struje kada mogu da plate ceo iznos? Ovu bi beneficiju trebalo dati samo onima koji ne mogu sami da se izdržavaju. To je jedino pravedno. Ali, pre toga ih moramo popisati. Ako se već borimo za društvo sa jednakim šansama i za društvo socijalne pravde, ovo je prvi korak. Da je posao izrade socijlnog mapiranja težak, ali ne i nemoguć, smatra i Gordana Matković, iz Centra za liberalno-demokratske studije i bivši ministar rada. Ideju najviše koči, kako smatra Matkovićeva, loša tehnička podrška, mada manjka i drugih resursa: - Da bi uopšte sakupili podatke morate da pozovete te ljude u centar za socijalni rad i da ih anketirate. Već se tu javlja prvi praktični problem. Zašto bi iko, pogotovo ako je star, siromašan, bolestan, dolazio da odgovara na neka pitanja od kojih nema nikakve koristi. Vi u tom slučaju samo tražite, a ništa ne nudite. Pitanje je ko bi se odazvao. Drugo, ko bi to sve radio? Potrebna je čitava administracija, jer je u pitanju dodatni i ne tako mali posao. Ona, međutim, podseća da mi već imamo neke informatičke sisteme koje je potrebno ukrstiti - katastre, poresku upravu... Objedinjavanjem podataka moglo bi se videti ko je zaista siromašan. A Ministarstvo rada je već napravilo sličnu bazu koja je svojevrsni profil opština. U Ministarstvu rada, zapošljavanja i socijalne politike ne spore da bi ovakav „istinit presek stanja“ bio koristan, ali je reč o obimnom poslu koji zahteva mnogo ljudi i još više para.POMOĆI ONIMA “NA IVICI“ UGROŽENOM stanovištvu trebalo bi dati priliku i da zaradi - smatra Mijatović. - Većina onih koji su danas bogati nisu do toga došli ni vrednim radom ni sjajnim sposobnostima, već pljačkaškom privatizacijom. Sada upravo oni drže predavanja o neoliberalnom kapitalizmu. Zato je pre svega potrebno napraviti sliku ko je u Srbiji zaista na ivici egzistencije i potom učiniti sve da se tom čoveku pomogne. - Detaljna izrada socijalnih karata je apsolutno skup projekat i to bi koštalo koliko i ceo popis stanovništva - ocenjuje Brankica Janković, državni sekretar u Ministarstvu rada, zapošljavanja i socijalne politike. - A o socijalnom položaju stanovnika ćemo donekle imati uvid čim se objave zvanični rezultati poslednjeg popisa, koje upravo završava Republički zavod za statistiku. Ipak, time je rešen samo prvi korak, jer takva baza nije konačna. Ti podaci su promenljivi i ako hoćemo da pratimo jednog korisnika kako se kreće kroz sistem socijalne zaštite, moramo da unosimo sve promene u njegovom životu. Ta baza, dakle, mora neprestano da se usavršava i da se unose novi podaci. A ne vidim da bi službe socijalnog rada mogle same sve to da isprate. Dobra vest je, kaže Jankovićeva, što se na izradi svojevrsne centralne baze podataka svih korisnika već radi. Polovinom iduće godine će tako biti moguće, samo jednim klikom, pronaći sve podatke o određenom korisniku: - Socijalnu kartu koja bi sadržala podatke o svim građanima nije moguće napraviti, ali bi ova sadržala informacije o onima koji su socijalno ugroženi. A upravo su nam ti podaci i potrebni, jer se pomoć njima i dodeljuje. A pre ovog „projekta“ ministarstva rada i energetike planiraju da udruživanjem snaga završe „kraću verziju“ socijalne mape. - Upravo se rade socijalni profili energetski ugroženih potrošača. Do kraja ovog meseca biće završeni kriterijumi po kojima će se prepoznati ko je sve ugrožen, a potom će se tražiti modeli za pomoć - najavljuje državni sekretar. - Najverovatnije će se ugroženom stanovništvu davati vaučeri koji će pokrivati deo ili ceo iznos računa za struju.

Nastavak na Večernje novosti...