Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 20.Apr.2016, 14:46 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Karanović: "Dobra žena" mi je donela veliko samopouzdanje
Film "Dobra žena", rediteljski prvenac glumice Mirjane Karanović, dobio je još dve nagrade - na festivalima u Klivlendu i Viljnusu, slede gostovanja u Lincu, Los Anđelesu, Karlovim Varima, Melburnu.
Nakon projekcija u Art bioskopu Kolarčeve zadužbine, film "Dobra žena" će biti prikazan 27. aprila u Novom Sadu, 7. maja u Zrenjaninu, 8. maja u Čačku i Užicu, 14. maja u Kraljevu i Gornjem Milanovcu,15. maja u Subotici i 21. maja u Podgorici i Budvi, a Karanović će nakon >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << projekcija razgovarati sa posetiocima.
"Na festivalima van zemlje postoji praksa da posle projekcije autori i publika razgovaraju i ta komunikacija je jako retka. Vi zapravo ne znate kako publika reaguje na film. U pozorištu znam, jer moram da budem prisutna na svakoj predstavi. Mislim da bi bilo zanimljivo da dam ljudima šansu da mi uzvrate i kažu kako je ta priča delovala na njih. Zanima me šta misle o tome", objasnila je Karanović u intervjuu Tanjugu.
O uspehu "Dobre žene" na Sandens festivalu, u Geteborgu, Klivlendu i Viljnusu, Karanović kaže da je film veoma komunikativan, obraća se svim čulima i usmeren je na emocije gledalaca, zbog čega je naišao na odličan prijem kod ljudi iz različitih delova sveta.
"Siže je lokalan, ali priča može da se desi bilo gde", navela je poznata glumica.
Priznaje da nije mnogo razmišljala o životu filma kada ga je snimala, jer je bila usredsređena na pisanje scenarija, finansiranje, pripreme, što je sve dugo trajalo.
Karanović kaže da je lepo dobiti dobru kritiku u inostranstvu, ali važno joj je mišljenje srpske publike.
"Ovde neću očekivati veliku distancu i objektivnost. Reakcije će biti ličnije i emotivnije. Emocije su dobre čak i kada nisu. Dobro je izraziti emocije. Najgore je u životu kada smo sputani i ne možemo da kažemo šta mislimo. To je negde i suština demokratije - razgovor", ocenila je priznata glumica.
Njoj lično, kako je naglasila, rad na filmu "Dobra žena" doneo je veliku dozu samopouzdanja, "ne u smislu rediteljskog ili glumačkog samopozudanja, već ljudskog".
"Postoje stvari koje nisam mogla ni da zamislim da ću ikad biti sposobna da uradim, pogotovo u ovim godinama kada se obično ne započinje nikakva karijera, pa ni ova sekundarna, ali ja sam poslednjih nekoliko godina počela drugačije da razmišljam o mnogim neostvarenim ciljevima, od najmanjih do najvećih, i shvatila sam da ne treba sebe da ograničavam i da ako me nešto zaista zanima, provocira i hoću nešto da savladam, mislim da treba da pokušam", precizirala je Karanović.
"Mislim da će to imati uticaja na moj budući život i rad, makar ne snimila nijedan film u životu", dodala je ona.
Poredeći režiranje pozorišne predstave i filma, Karanović je rekla da joj je rad na predstavi "Mi smo oni na koje su nas roditelji upozoravali" u Zenici, koju je režirala i u kojoj igra, bio teži od snimanja filma.
"Nisam imala distancu. Koliko god da se pripremate, ono što se dešava na sceni je živa stvar, ona mora da se desi u tom trenutku, a na filmu je težina upravo u tome da napravite dobar scenario, da pronađete pravi ugao iz koga ćete ispričati priču. Dodatnu težinu daje to što je u filmu reditelj glavni stub za koji se svi povremeno pridrže i reditelj mora da zna koji su njegovi/njeni oslonci", primetila je Karanović.
Ona je objasnila da je scenario za "Dobru ženu" pisala tako što je puštala sebi samoj film i zamišljala šta bi likovi rekli jedni drugima, maltene je u svojoj glavi glumila sve likove i iz te mašte prenosila na papir.
Kao pedagog nastoji da pomogne mladima da se probiju na pozorišnoj i filmskoj sceni i naglašava da karijera u umetnosti zavisi od talenta, spremnosti autora da otvori neki sadržaj u sebi i pronađe formu kroz koju će taj sadržaj predstaviti publici, ali i od upornosti i sreće.
Mladima u Srbiji je teško, kaže Karanović, jer nema mnogo tih trenutaka sreće i sve se bazira na upornosti i trudu da se pronađu saveznici, podrška, načini da se dobiju sredstva ili pak da se nađu okolnosti za realizaciju.
"Poslednjih godina imali smo mlade autore koji su napravili svoje prve filmove, ali ono što primećujem da mi nemamo njihove druge filmove i to je ono što nije dobro. Mlad čovek uspe da uloži ogromnu energiju da snimi svoj prvi film, skoro bez ikakvih sredstava uz pomoć prijatelja i dobije neka priznanja i onda nema drugog projekta", rekla je Karanović.
Glumica i rediteljka ističe da je za kontinuitet u kinematografiji važna stabilnost filmskog fonda, utvrđeni kriterijumi.
"Kod nas pravih filmskih projekata bude svega dva-tri, ostalo su ili nekakve tv serije koje se pretvaraju u filmove ili pak nekakvi projekti koji zapravo su više eksperimentalni ili alternativni", primetila je Karanović, koja se upravo vratila iz Bugarske gde je završila snimanje filma "Rekvijem za gospođu J" Bojana Vuletića.
Čeka je, kaže, učešće na Sterijinom pozorju sa predstavom "Mi smo oni na koje su nas roditelji upozoravali" na koju je vrlo ponosna, a razmišlja i o novom filmu, za koji kaže da je još rano.
"Htela bih da me neka priča uhvati kao što me je ova uhvatila i mislim da nemam razloga da žurim. Kada budem pronašla priču koja će me zainteresovati i u kojoj ću moći da kažem nešto kao autor, nešto što me lično zaista zanima, počeću da radim na tome. Za sada imam neke neodređene ideje", rekla je Karanović.
Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...
.jpg)
