Izvor: B92, 05.Sep.2011, 04:35 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Karađorđevićima se ne vraća imovina
Beograd -- Prema Nacrtu zakona o vraćanju oduzete imovine i obeštećenju, Dvorski kompleks na Dedinju izuzet je od vraćanja u naturalnom obliku.
Taj kompleks je zaveden kao "kulturno dobro od izuzetnog značaja u državnoj svojini".
Zakonodavac nije predvideo ni mogućnost nadoknade i tvrdi da je status dedinjskih dvorova uređen posebnim zakonom, koji još nije ugledao svetlo dana.
U skupštinskoj proceduri se, od kraja aprila, nalazi i Predlog zakona o Dvorskom >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << kompleksu, koji reguliše njegovo održavanje. Ovo je samo jedan od razloga zašto je Kraljevski dom Karađorđević, prema rečima predsednika Krunskog veća Dragomira Acovića, kritičan prema najavljenom zakonu o restituciji.
Nezvanično, celokupna konfiskovana imovina Karađorđevića procenjena je pre 64 godine na 159 miliona tadašnjih dinara, dok je priznata ratna šteta na tom vlasništvu iznosila više od 300 miliona. Na dan ubistva kralja Aleksandra, samo njegova nepokretan imovina procenjena je na bezmalo 95 miliona jugoslovenskih dinara i do 1941. nije uvećavana, niti otuđivana.
Vrednost imovine koja je odlukom Vlade FNRJ Karađorđevićima oduzeta 1947. nije procenjena u trenutku konfiskacije, što je naglašeno i u tekstu vladine Naredbe, sa potpisom njenog tadašnjeg potpredsednika Edvarda Kardelja.
Acović skreće pažnju da je u ovom trenutku najveći problem ono što u Nacrtu zakona piše, a ne šta Kraljevski dom potražuje, „jer spiskovi postoje, i u skladu sa Uredbom o obaveznom prijavljivanju, podneta je potrebna dokumentacija".
"Izjave pojedinih članova vlade i vladajuće koalicije, koji su u krajnjoj liniji oficijelni podnosioci ovog zakonskog predloga, ukazuju na to da se nismo odmakli od vremena kada je konfiskacija imovine bila aktuelna. Ima se utisak da donošenje ovog zakona kasni zato što ne postoji spremnost političkih struktura da se s tim problemom uhvate u koštac", smatra Acović.
On upozorava da je suština problema u tome da li država ima nameru da vlasnike, bez obzira na to da li je u pitanju kralj ili drvoseča sa Tare, obešteti i vrati im imovinu koja je „divljački oduzeta i u najvećem broju slučajeva zloupotrebljena i uništena pod sloganom za dobro naroda".
Acović napominje da u vazduhu visi i pitanje tržišne vrednosti, koju je nemoguće utvrditi jer ne postoji slobodno tržište. Procenu vrednosti imovine koju Karađorđevići potražuju sada je, prema Acovićevim rečima, gotovo nemoguće utvrditi. On upozorava da država propisuje da „vrednost kompletne imovine koja se potražuje ne sme da premaši dve milijarde evra, mada niko ne zna kako se došlo do tog limita".
Problem postoji u čitavoj bivšoj SFRJ
Dragomir Acović, predsednik Krunskog veća, kaže da predlog nekadašnje SRJ da se imovina kraljevskog doma izuzme iz deobnog bilansa nekadašnje SFRJ nije prihvaćen.
On objašnjava da je "sve što je pripadalo Karađorđevićima tretirano kao privatna imovina tamo gde se zatekla. Sve države naslednice nekadašnje Jugoslavije ponašaju se kao u pričama Luisa Kerola. Računaju da će, ako je Sloveniji uspelo da Karađorđeviće, kao strance isključi iz prava restitucije, to će i njima poći za rukom".
"Prema sada važećem zakonu i u bivšim jugoslovenskim republikama podneta su sva dokumenta potrebna za restituciju. U Hrvatskoj i BiH nema imovine Karađorđevića, nego samo nasledna prava korišćenja koja će takođe doći na dnevni red", komentariše on. Pravni zastupnici porodice Karađorđević pokrenutli su 2007. objedinjeni postupak, za vraćanje imovine u Crnoj Gori.
Sa druge strane, Miodrag Vuković, visoki funkcioner DPS-a, kaže da "Crna Gore nema nikakvu ni materijalnu ni moralnu obavezu prema srpskoj dinastiji Karađorđević".
"Proverom podataka u Upravi za katastar utvrdio sam da nijedan član porodice Karađorđević nije vlasnik bilo kakve imovine u Crnoj Gori. Ko misli da ima neka prava neka ih proveri kod nadležnih organa. Podsetio bih, takođe, na istorijske nepravde koje su Karađorđevići učinili Petrovićima kao i na nelegitimne odluke Podgoričke skupštine, kada je detronizovan kralj Nikola", naglašava on .
