Izvor: RTS, 25.Avg.2015, 19:51 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kapitalne investicije - ima para, nema projekata
Srbija i dalje ne troši u dovoljnoj meri novac koji je opredelila za kapitalne investicije, konstatuju i u MMF-u i u Vladi. Ministar finansija precizira - od 123 milijarde dinara koje su planirane za investicije, prema sadašnjim projekcijama, neće biti iskorišćeno 13 milijardi. Kapitalne investicije Fiskalni savet vidi kao najbolju meru za izlazak iz krize.
Za vreme, novac i infrastrukturu u Srbiji godinama >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << ne kuca isti sat. Zemlje na ovom stupnju razvoja trebalo bi da za javna ulaganja troše četiri do pet odsto BDP-a, ali to nama ne polazi za rukom.
Uprkos tome što je za kapitalne investicije u budžetu za ovu godinu planirano više od 120 miliona dinara, u prvih sedam meseci utrošeno je 46, računica je Fiskalnog saveta.
"I ove godine ćemo ostati ispod tri odsto BDP-a, kada je reč o javnim investicijama i to je veoma loš rezultat. Ono što se može primetiti jeste da u poslednja dva do tri meseca dolazi do ubrzanja investicija, pre svega infrastrukture", ukazuje Vladimir Vučković iz Fiskalnog saveta.
Problemi su, kažu u Fiskalnom savetu, loši projekti, proces eksproprijacije i loša koordinacija među ministarstvima. U Ministarstvu infrastrukture, međutim, broje pozitivne rezultate. Nisu samo putevi, podsećaju, kapitalni projekti.
"U realizaciji kapitalnih projekata, za razliku od prethodnih godina, ove godine gradimo i 10 puta više, u Srbiji se gradi 250 kilometra auto-puteva. Trenutno se ne kasni ni na jednom infrastrukturnom projektu u okviru našeg ministarstva", ističe Miodrag Poledica iz Ministarstva građevine, saobraćaja i infrastrukture.
Nije, međutim, jedini problem što se za kapitalna ulaganja ne troši novac koji je predviđen u budžetu, već i to što je Srbiji u prethodnom periodu odobreno gotovo pet milijardi evra kredita, uglavnom za puteve, železnicu i energetiku, a iskorišćena je tek trećina, računica je Fiskalnog saveta. Na kašnjenja i na to što se ne koriste krediti, u nekim slučajevima plaćaju se i penali.
"U prethodnim mandatima krediti su se uzimali, projekti nisu bili ni završeni ili nisu bili dobro urađeni. Ekrpoprijacija nije bila dobra, tako da smo imali odštetne zahteve za nepovučena sredstva", dodaje Poledica.
Ako bismo svake godine na javne investicije trošili oko 20 milijardi dinara više, za tri do četiri godine bismo bilina nivou na kojem bi trebalo da budemo sada. Putevi bi tako mogli da budu put za izlazak iz krize, ali država mora da bude efikasnija, smatraju ekonomisti.
Milojko Arsić, profesor Ekonomskog fakulteta, ukazuje da najveći deo državnih investicija treba da ode u saobraćajnu i komunalnu infrastrukturu, u delatnosti u koje privatni sektor ulaže nedovoljno.
"Država ne bi trebalo da se zadužuje da ulaže u energetiku, država može da ulaže u energetiku samo iz onih sredstava koje ostvare njena preduteća. Prilično sporno je da u postojećim okolnostima država uzima kredite da bi pravila termoelektrane, a pritom postoje privatnici koji bi sami ulagali u izgradnju termoelektrana", objašnjava Milojko Arsić.
Nedostatak kapitalnih investicija ima staž. Najviše ih je bilo 2007, kada su iznosile 4,8 odsto BDP-a, a najmanje 2013, kada su iznosile 2,2 odsto. Oda tada rastu.
