Izvor: B92, Tanjug, 26.Jan.2009, 12:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kapital narkomafije spasio banke?
Beč -- Postoje naznake da su pojedine banke, usred finansijske krize, spasene novcem koji je zarađen u trgovini narkoticima.
Kancelarija UN za borbu protiv organizovanog kriminala i narkotike (UNODC) istražuje da li su banke zaista spasavane na taj način, izjavio je generalni direktor Kancelarije Antonio Maria Kosta.
"Možda je novac iz trgovine narkoticima trenutno jedini raspoloživi likvidni kapital za investicije", kazao je Kosta u intervjuu bečkom nedeljniku >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << "Profil" i dodao da je u drugoj polovini 2008. likvidnost bila najveći problem bankarskih sistema, zbog čega je "likvidni kapital postao najvažniji faktor".
Prema njegovim rečima, UNODC je pronašao naznake da su "međubankarski krediti finansirani novcem čije je poreklo iz trgovine narkoticima i drugih ilegalnih aktivnosti".
Ističući da je trgovina drogom jedan od najunosnijih poslova, on je ukazao da se procenjuje da se u prodaji na veliko ostvaruje prihod od preko 90 milijardi dolara, dok obim trgovine narkoticima "na ulici" premašuje 320 milijardi dolara.
"Najverovatnije da je trgovina narkoticima trenutno jedina grana koja raste. Novac koji se na taj način obrće samo delimično biva vraćen u ilegalne aktivnosti" rekao je Kosta.
On je objasnio da u regionima Azije, Afrike i Južne Amerike taj novac služi za podmićivanje državnih službenika ili političara, za kupovinu izbora, ili finansiranje pobunjenika - talibana u Avganistanu, Tamilskih tigrova na Šri Lanci, FARC u Kolumbiji.
"Drugi deo novca se ubacuje u legalne ekonomske tokove. Ne znamo koliko, ali je obim sigurno ogroman. Makroekonomski gledano, time se stvara kapital za investicije", dodao je Kosta.
Navodeći zapadnu Afriku kao primer za region u koji sigurno dospeva velika količina para stečenih trgovinom narkoticima, on je primetio da u tom delu sveta transakcije iz inostranstva rastu, dok u većini drugih zemalja opadaju.
UNODC je predložio mere, koje predviđaju podršku uzgajivačima kako bi napustili ilegalne aktivnosti - investicije u alternativne uzgoje, mere na tržištu rada. To je bolja mera nego da policija i vojska uništavaju polja, jer iskustva pokazuju da posle toga do 30 odsto ponovo seju opijate, rekao je Kosta.
