Izvor: Glas javnosti, 30.Jul.2008, 09:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
„Kapa star“ novi gazda „Matroza“?
BEOGRAD - Preduzeće za proizvodnju celuloze „Matroz“ u stečaju moglo bi napokon da dobije kupca, pošto je za 23. septembar zakazana aukcija po početnoj ceni od 657 miliona dinara. To će biti četvrti pokušaj da se ovoj firmi nađe novi vlasnik, pošto su sva tri prethodna tendera propala.
Dodatnu nadu da će posrnuli gigant papirne industrije ovog puta proći bolje nego do sada podgreva niža početna cena, koja je spuštena sa ranijih 846 miliona dinara.
Prema najavama, >> Pročitaj celu vest na sajtu Glas javnosti << najzainteresovaniji za kupovinu fabrike novinske hartije je Nebojša Šaranović, vlasnik kiparske firme „Kapa star“, preko koje kontroliše mnoge svoje poslove u Srbiji i inostranstvu, uključujući i „Jafu“ iz Crvenke. Šaranoviću bi „Matroz“ odgovarao kao dodatak njegovoj „papirnoj imperiji“, u kojoj značajno mesto zauzima i fabrika „Avala ada“, koja se bavi proizvodnjom toalet papira, salveta, maramica i sličnih artikala. Koliko je Šaranović duboko ušao u posao sa hartijom najbolje pokazuje podatak po kojem godišnji obrt njegovih firmi, po njegovom sopstvenom priznanju, iznosi 200 miliona evra. Ovaj biznismen je kupio i „Geomašinu“, plativši za ovo preduzeće oko 350 miliona dinara, odnosno 10 puta više od početne aukcijske cene, a sve kako bi raspolagao prostorom fabrike od 35.000 kvadratnih metara na kojem je zamislio izgradnju centra papirne industrije. Šaranović je ranije radio za Miroslava Miškovića, a zanimljivo je i da je njegova firma „Kapa star“ originalno bila u vlasništvu prvog čoveka „Delte“.
Ipak, predsednik Veća samostalnog sindikata u Sremskoj Mitrovici Stevan Romakov izjavio je da je čuo da je vlasnik „Avala Ade“ odustao od „Matroza“, primarno zbog cene, uz napomenu da će kupac, ko god to da bude, uz samu fabriku dobiti i 60 hektara prostora, proizvodne hale, štampariju i osnivačka prava u „Matroz korohumusu“, proizvođaču đubriva.
„Matroz“ je rasprodao svoj vozni park početkom godine, kao i prodavnice u Sremskoj Mitrovici, kako bi se namirili brojni poverioci.
Prvi tender za „Matroz“ raspisan je još 2003. godine, ali je propao pošto nije bilo zainteresovanih ponuđača. Zatim se krajem 2005. na drugi tender javio jedan kupac, ali je ponudio prenisku cenu i slab investicioni program, pa je nadmetanje poništeno. Naredne godine ponovo je bio samo jedan ponuđač na trećem tenderu po redu pa je posle neuspešnih pregovora i taj pokušaj prodaje propao.
Posle toga se odustalo od ovog vida privatizacije, pa je početkom prošlog meseca održana aukcijska prodaja stečajne imovine, koja je takođe propala jer niko nije bio zainteresovan da kupi kompletnu firmu.
„Matroz“, koji je zapao u stečaj prošlog avgusta, 2007. godinu završio je sa gubitkom od 2,46 milijardi dinara. Najveći akcionari ovog preduzeća su Vojvođanska banka sa 33,36 odsto kapitala, Republički fond za razvoj sa 23,81 odsto i društveno preduzeće „Vrdnik“ sa 23,49 odsto. Dugovi preduzeća iznose oko 12 milijardi dinara, pri čemu najveća potraživanja imaju „Srbijašume“, „NIS Naftagas“, EPS, DDOR, Poreska uprava, Robne rezerve, dobavljači i radnici kojima se duguje oko pet miliona evra. Radnici očekuju da se njihova potraživanja namire prodajom iz stečaja, pošto bi prema Zakonu o stečaju njima trebalo da se isplati 12 minimalnih zarada i uplati dve godine radnog staža.
.jpg)
