Izvor: B92, 26.Avg.2011, 11:55 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kante "kriju" milijarde
Beograd -- U Srbiji se godišnje odbaci oko 500.000 tona plastične ambalaže, a tek oko 10.000 tona bude reciklirano.
Tek svaka dvadeseta plastična flaša bude reciklirana u Srbiji. Procene pokazuju da se godišnje u Srbiji preradi samo oko pet odsto odbačene PET ambalaže.
Ali, do kraja godine trebalo bi da bude izgrađeno 30 reciklažnih centara koji će povećati količinu prerađenih sirovina.
Na vrh dupke punog kontejnera, ruke Beograđanke Ivane Zlatković >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << (37) spuštaju providnu kesu smeća. Iz najlonske vreće vire kartonski tetrapak, zgužvana hartija i plastične flaše.
Zapošljavanje
Procene Privredne komore Srbije pokazuju da je domaće tržište sekundarnih sirovina godišnje „teško" oko 350 miliona evra. Optimistička predviđanja Ministarstva životne sredine, rudarstva i prostornog planiranja kažu da bi u oblasti reciklažne industrije u Srbiji oko 10.000 radnika moglo da nađe posao u sledećih godinu dana. Dok kontejneri za separaciju otpada ne postanu deo svakodnevice, domaćoj reciklaži potrebna je jaka mreža sakupljača otpada. Jer, domaća reciklažna industrija sada koristi samo šest odsto kapaciteta, zato što najveće količine korisnog otpada završi na deponijama.
"Daleko smo mi od razvrstavanja otpada, jer u celom mom kraju nalazi se samo jedan kontejner, često toliko zatrpan da kesu ostavljam pored njega”, priča ona.
Igranje brojkama pokazuje da od jedne plastične flaše koja završi u smeću, ponovo se iskoristi samo - čep.
Dok razdvajanje otpada u samim domaćinstvima za mnoge još izgleda kao daleka budućnost, već do kraja godine u Srbiji će biti izgrađeno 30 reciklažnih centara. U njima će, od sakupljenog otpada, biti izdvajane sirovine pogodne za ponovnu preradu. Prvi takav centar počeće da radi u Kragujevcu, na prostoru JKP „Čistoća".
Kako kaže Dejan Ubavin, sa Departmana za zaštitu životne sredine novosadskog Fakulteta tehničkih nauka, od 365 tona otpada koji se svakodnevno prikupi u Novom Sadu izdvoji se svega 14 odsto od ukupnog potencijala PET ambalaže.
"Stanje u drugim sredinama je mnogo lošije, jer čitava zemlja oskudeva u pravim postrojenjima za separaciju otpada koja predstavljaju polaznu tačku u procesu recikliranja.Mnogo zaostajemo za Evropom, ali bi se prilike mogle poboljšati stvaranjem regionalnih centara za separaciju. Udruživanjem opština, koje bi pravile svoje zajedničke centre, procenat iskorišćenog materijala svakako bi se povećao”, kaže Ubavin.
