Izvor: Blic, 16.Dec.2002, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kanal za preporod Srbije
Kanal za preporod Srbije
BEOGRAD - Ukoliko država podrži izgradnju kanala Dunav - Morava - Vardar - Egejsko more, put brodovima od Beograda do Soluna bio bi skraćen za 1.260 kilometara. Time bi se omogućilo efikasnije i ekonomičnije saobraćajno i transportno povezivanje Sredozemlja i Sueckog kanala sa Evropom. Bio bi to novi plovni put koji bi povezivao severnu i centralnu Evropu sa Sredozemljem, jeftiniji od drumskog i železničkog transporta i saobraćaja, a Srbiji >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << bi doneo profit.
- Izgradnjom kanala ostvario bi se uz efikasan i jeftin saobraćaj i ogroman profit. Obezbedila bi se znatna proizvodnja električne
energije novim sistemom hidroelektrana. Akumulacijama vode snabdevalo bi se stanovništvo središnje Srbije pitkom vodom i omogućilo navodnjavanje plodnog zemljišta Pomoravlja. Izvela bi se zaštita zemljišta od poplava i erozije. Zapošljavanje ljudi na izgradnji i eksploataciji kanala i proizvodnih kapaciteta u mašino, elektro i brodogradnji bilo bi značajno. A celokupnu izgradnju mogla bi da realizuju naša preduzeća - kaže profesor Nenad Mileusnić, član Odbora za ekonomske nauke SANU.
- Kanal Dunav - Morava - Vardar - Egejsko more projektovan je za plovidbu brodova do 1.350 tona nosivosti. Bio bi to kanal IV klase kvaliteta, poput kanala Dunav-Rajna-Majna-Dunav. Kanal je dvosmeran i namenjen za lokalni saobraćaj, između pristaništa na kanalu, i za tranzitni jugoslovensko-međunarodni saobraćaj i transport. Projektovan je početni godišnji transport roba od deset miliona tona robe - kaže Mileusnić, navodeći da su radi lokalnog saobraćaja projektovani i bočni kanali koritom Zapadne Morave do Kraljeva, dužine 73 kilometara, koritom Nišave do Niša, dužine 15 kilometara, kanalom od Pčinje i Kumanova do Skoplja, dužine 37 kilometara, kanalom uz Vardar do Skoplja, dužine 35 kilometara i kanalom od Vardara do Soluna, dužine 17 kilometara.
Da bi se proizvodila električna energija, projektovana je izgradnja 24 hidroelektrane na Moravi i 18 na Pčinji i Vardaru.
- Osim toga, u slivu Velike Morave navodnjavalo bi se oko 90.000 hektara plodne zemlje. Od poplava i erozija bilo bi zaštićeno oko 65.000 hektara zemljišta. Izgradnja kanala na lokaciji Velike Morave dovela bi do preobražaja 50 odsto teritorije središnje Srbije - smatra Mileusnić.
Celokupna gradnja kanala može se izvesti, prognozira naš sagovornik, za najviše 12 godina. Prema njegovoj proceni, u izgradnji bi učestvovalo oko 12.000 građevinara. Ukupna investicija u ceo kanal trebalo bi da iznosi oko osam milijardi dolara, dok bi se prihod kanala ostvarivao od prodaje saobraćajnih i transportnih usluga, električne energije... Prihodovanje od usluga kanala pripadalo bi lokalnoj privredi.
Ali, kako finansirati ovako skup projekat?
- Sa stanovišta interesa Jugoslavije, delimična pomoć je najbolji a koncesije najlošiji način finansiranja izgradnje kanala. Moguća je kombinacija kojom bi se izgradnja kanala sa branama i prevodnicama finansirala uz učešće delimične pomoći, a hidroelektrane i prateći objekti dugoročnim zajmovima sa povoljnim kamatama.
Postoji mogućnost dobijanja zajmova kod međunarodnih i poslovnih banaka Evrope, SAD, Kanade i Japana bez ili sa posredovanjem. Mileusnić ističe da bi izgradnju i eksploataciju kanala morala da prati za to specijalizovana banka i specijalizovano spoljnotrgovinsko preduzeće.
- Vreme vraćanja investicionih sredstava biće optimalizirano što će omogućiti stvaranje znatnih fondova za razvoj celokupne privrede Srbije nastalih iz profitne akumulacije kanala - kaže Mileusnić. T. N. Đ.
Amerikanci prvi naručili projekat
Ideja o gradnji kanala nije nova. U drugoj polovini 19. veka u SAD je poslovalo preduzeće za izgradnju plovnih puteva. Jedan od direktora ovog preduzeća bio je Srbin knez Igor Eugen Lazarević Hrebeljanović. Ovo preduzeće je naručilo u Beogradu projekat kanala Dunav - Morava - Vardar - Egejsko more.
Prvi projekat ovog kanala po narudžbini navedenog preduzeća izradio je Nikola Stamenković, profesor Univerziteta u Beogradu. Ovaj projekat je stručno i kreativno odredio glavnu trasu kanala koja je opstala do danas. Projekat je bio na srpskom jeziku stavljen na uvid javnosti 1900. godine. Projektno rešenje objavljeno je na engleskom jeziku 1932. godine.
Drugi projekat izradio je 1961. godine Konstantin Bobrov, inženjer Projektnog zavoda rečnog saobraćaja 'Ivan Milutinović' u Beogradu. U ovom projektu zadržana su glavna rešenja prvog projekta, s tim što su racionalizovana u granicama tadašnjih zahteva i mogućnosti.
