Izvor: Politika, 19.Mar.2008, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kampanja "zaljuljala" most na Adi
Ako se uračunaju nepredviđeni troškovi od pet odsto, zbog poskupljenja čelika, kao i PDV od 18 odsto, dolazi se do cifre od oko 147 miliona evra, umesto objavljene od 118,64 miliona
Iako postoji samo na crtežu, most preko Ade Ciganlije već je počeo da se ljulja. Vest da će koštati najmanje 118, 64 miliona evra, osim što je uzdrmala građevinsku struku, dobila je i političku dimenziju, budući da su rezultati tendera objavljeni na početku predizborne kampanje.
>> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << />Upravni odbor Direkcije za građevinsko zemljište oglasio se početkom ove nedelje, posle tromesečnih iščekivanja, saopštenjem da će konzorcijum na čijem čelu se nalazi austrijski „Por” graditi most preko Save, a ugovorena neto suma za projektovanje i izvođenje radova je pomenutih 118,64 miliona evra. Međutim, ako se uračunaju i nepredviđeni troškovi od pet odsto, koji mogu da se pojave u toku gradnje zbog poskupljenja čelika (što će kao mogućnost biti navedeno u ugovoru sa izvođačem, stoji u saopštenju Direkcije za građevinsko zemljište), kao i PDV od 18 odsto, dolazi se do cifre od oko 147 miliona evra, koju je „Politika” i objavila pre nekoliko nedelja.
Prilazne saobraćajnice nisu bile uračunate u tender, ali kako most bez njih sam po sebi ništa ne znači, onda treba dodati i još najmanje 60 miliona evra. To je izazvalo burna reagovanja stručne i političke javnosti, jer je pobednik na konkursu za idejno rešenje mariborska firma „Ponting” procenila da bi most sa pilonom od dve stotine metara i kosim zategama trebalo da košta oko 80 miliona evra.
Potpredsednik Demokratske stranke Srbije Borko Ilić zatražio je juče da se utvrdi kako je ugovor o izgradnji mosta na Savi preko Ade Ciganlije sa 80 miliona evra dostigao cifru od 150 miliona evra.
„Tražimo od predsednika Komisije za zaštitu prava, Republičke uprave za javne nabavke, Saše Varinća da Komisija odmah utvrdi kako je moguće da se ugovor faktički udvostruči”, naveo je Ilić u izjavi dostavljenoj Tanjugu.
On je ukazao da je poseban problem što ugovor nije išao na ratifikaciju u Narodnu skupštinu kako bi poslanici imali uvid u ovako ogromnu investiciju.
Pošto poslanici nisu upoznati sa ovim ugovorom, onda Komisija za zaštitu prava mora građanima da saopšti kako je ovaj ugovor sa 80 preinačen na 150 miliona evra, naveo je Ilić.
U Direkciji za građevinsko zemljište, na čijem čelu se nalazi Boris Ranković, funkcioner DS-a, međutim, tvrde da ugovor sa izvođačem radova još nije sklopljen, a i da jeste, on ne zahteva ratifikaciju u parlamentu. Ugovor sa Evropskom bankom za obnovu i razvoj kod koje grad uzima kredit od 69 miliona evra i prema čijim pravilima je tender raspisan, kažu, takođe nije morao da prođe kroz skupštinsku proceduru.
– O tome su se tokom tenderskog postupka izjasnili Ministarstvo finansija i Ministarstvo spoljnih poslova, saglasivši se da ratifikacija nije neophodna. Na konkretan ugovor, kao međunarodni sporazum, primenjuje se opšti sporazum koji je Republika Srbija zaključila sa međunarodnim organizacijama, u ovom slučaju EBRD-om, u skladu sa Zakonom o javnim nabavkama. Imajući u vidu navedeni član zakona na konkretan postupak se ne primenjuju pravila domaćeg zakonodavstva, već pravila EBRD-a – naglašava Nenad Bajić, šef informativne službe u Direkciji za građevinsko zemljište i dodaje da ovo javno preduzeće ne želi da se upušta u politička prepucavanja.
Stav Direkcije za građevinsko zemljište jeste da je ponuđena cena mosta realna. Tu tvrdnju pokrepljuju statistikom prema kojoj je beogradski most najjeftiniji po metru kvadratnom u odnosu na slične mostove koji se trenutno grade ili su u bliskoj prošlosti sagrađeni. Most na donjem špicu Ade Ciganlije košta 2.834 evra po kvadratu, Vizel bridž u Nemačkoj (rok izgradnje 2005-2009. godina) 3.179 evra, most u Varšavi 3.834 evra, a čuveni Mijo vijadukt, završen 2004. godine koštao je Francuze čak 4.690 evra po metru kvadratnom.
Iz ovih podataka se zaključuje da je reč o zemljama koje su ipak ekonomski bogatije od Srbije pa mogu sebi da priušte tako grandiozne i skupe mostove. Ali, ako se cena mosta koji će Beograd graditi uporedi sa onima koje nisu prošle na tenderu za idejno rešenje 2005. godine (Građevinski fakultet je na primer ponudio 45 miliona evra, a „Most projekt” oko 50 miliona) stiče se utisak da smo mogli i jeftinije da prođemo.
Na pitanje zbog čega nisu objavljene ponude ostalih šest kompanija koje su učestvovale na tenderu za most preko Save, Bajić kaže da su četiri same odustale iz trke jer verovatno nisu našle interes u ovom poslu, a najveći „Porov” rival austrijski „Štrabak” je dostavio pola miliona evra višu cenu.
Marijana Avakumović
[objavljeno: 20/03/2008.]
