Izvor: Politika, 02.Jan.2008, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kamate uz Božju pravdu
Bankarski esnaf u Firenci je još pre šest vekova propisao da svaka transakcija na zelenoj čoji mora biti zabeležena. Bankari su imali prste "umazane u mastilo", sa "dnevnikom" na kome je pisalo "u ime Boga i profita", a novac pozajmljivali uz kamate "sa Božjom pravdom". Bankar godine Vladimir Čupić, predsednik Izvršnog odbora Hipo Alpe Adrija banke, kaže da je istorija bankarstva iz knjige "Novac porodice Mediči", koju drži na stolu, poučna i za moderne bankare.
Titulu "bankara >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << broj jedan" ne vidi samo kao potvrdu svom radu već kao priznanje timu Hipo Alpe banke koja je po ukupno odobrenim kreditima dospela na treću poziciju u zemlji. Smatra da je to i obaveza prema klijentima kojima će Hipo grupa od januara ponuditi i investiciono bankarstvo, kao i ulaganje u dobrovoljni penzioni fond. Tako će sve "zaokružene" usluge dobiti na jednom mestu.
Nastupajuća godina će biti značajna za ceo bankarski sektor, jer bi cene usluga trebalo da se izjednače. Na osnovu provizija i naknada banke će konkurisati jedna drugoj na tržištu. Kamatne stope, međutim, ne mogu padati zbog još restriktivnije monetarne politike i skupljeg kapitala na inostranom finansijskom tržištu koje je zahvatila kriza, ukratko najavljuje Čupić.
Hipo banka je, dodaje, već spustila kamate na sve kredite na prihvatljiv nivo, a na revolving kartice na samo 1,25 odsto. Uz ravnomerno kreditiranje privrede i građana, banka na čijem je čelu još više će finansirati javni sektor.
Koliko će kredita u 2008. odobriti sve naše banke u još strožim uslovima, teško je prognozirati, ali nastupajuća godina neće biti berićetna ni za veći broj svetskih bankarskih "sila" koje su imale gubitke.
– Evropske i američke banke moraju zbog toga da se dokapitalizuju i to kapitalom sa Istoka, a kriza na svetskom finansijskom tržištu preliće se i na naše. To je logično, jer ovde uglavnom posluju banke sa stranim kapitalom. Naše tržište je malo i, na sreću, neće se osetiti pun efekat krize, ali se može očekivati da će kamatne stope u celom svetu porasti, kaže Čupić.
Na opasku da se građani sve više žale na banke, odgovara da je anketa pokazala da se ne opredeljuju na osnovu kvaliteta usluga, već komoditeta: 40 odsto ide u onu banku čija im je filijala najbliža, a 30 procenata gde im firma uplaćuje platu. Standard bankarskih usluga u Srbiji je, uverava, visok do te mere da ne postoji nijedan drugi sektor sa boljim uslugama. Jednak je onom u Hrvatskoj, verovatno bolji nego u Rumuniji i Bugarskoj, a nema razlike i kada se uporedi sa Austrijom i Nemačkom. Problem je, objašnjava, što se većina građana ne informiše potpuno o ceni kredita. Zato im preporučuje da se prvo detaljno raspitaju o uslovima u svim bankama, prouče brošure i ugovore, pre nego što se odluče za kredit.
Prvi čovek Hipo banke, čiji je većinski vlasnik u oktobru 2007. postala nemačka Bajeriš Landesbank, ističe da je važno da se vratilo poverenje u banke i da se sve više štedi, dodavši da su se u Hipo banci štedni ulozi udvostručili. Na pitanje da li preporučuje štednju u nacionalnoj valuti, za koju guverner uverava da je najisplativija, Čupić odgovara: nešto u dinarima, nešto u evrima, a deo u obveznicama i u fondovima.
Čupić je iz bankarske porodice: otac je bio direktor Vojnog servisa, sadašnje Srpske banke, žena radi u Erste banci, sestra i zet takođe, pa mu je bankarstvo u genima, ali, kako kaže, verovatno i sudbonosno. Radio je pet godina u "Diloit i Tušu", a potom dve godine bio direktor Agencije za privatizaciju. Od 2003. je u Hipo banci, kao član Uprave, a zatim prvi bankar koga neki proglašavaju i za najuticajnijeg u zemlji.
– Uspešan bankar, uz puno rada, mora da ima i dobar tim oko sebe kome veruje, kao i obučene bankare. Ne sme se plašiti i treba da bude svestan posledica, jer se teže odluke ne prave kalkulacijom. Mora da bude i dobar psiholog – da prepozna motive klijenta, ali i da razume finansijske i makroekonomske tokove, jer su banke ogledalo privrede. Na kraju, važna je i sreća", obrazlaže nagradu "Ekonomista".
--------------------------------------------------------------------------
Kurs neće rasti
– Ne vidim nijedan ekonomski razlog da kurs dinara poraste u 2008.
Stabilnost kursa na duži rok obezbeđena je ako se nastavi ovakva monetarna politika i investicioni priliv, uz visok nivo obaveznih rezervi, što je veoma važno za ukupnu ekonomiju zemlje. Naravno, uslov za to je da nemamo političku krizu u zemlji – ocenjuje Čupić.
[objavljeno: ]
