Izvor: Večernje novosti, 26.Jun.2015, 23:51   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Kamate pojedoše puteve

DRŽAVE se na međunarodnom tržištu zadužuju sve jeftinije. Stari skupi zajmovi Srbiji danas uzimaju danak. Za otplatu kamata daćemo ove godine čak 140 milijardi dinara, a svake naredne još po 20 milijardi više. Sve i da hoćemo, dobar deo starih zajmova teško može da se refinansira pod povoljnijim uslovima. Pojedini poverioci ne daju mogućnost prevremene otplate bez penala. Samo u prva četiri meseca ove godine država je za kamate potrošila više od 52 milijarde dinara, što je, po računici >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << Fiskalnog saveta, za oko sedam milijardi dinara više nego u istom periodu lane. Kamate, praktično, "jedu" sve veći deo bruto društvenog proizvoda Srbije, pa bi svake naredne godine trebalo obezbediti rast BDP-a po 0,5 odsto, samo da bismo bili "na istom". I javne investicije gube "bitku" sa kamatama. Ulaganja u infrastrukturu trebalo bi da pokrenu privredni rast, ali je za javne investicije predviđeno manje nego za otplatu kamata - 122 naspram 140 milijardi dinara. - Pored povećanja javnog duga, jedan od važnih činilaca koji je doprineo međugodišnjem rastu izdataka za kamate jeste i jačanje dolara u odnosu na dinar u proseku za gotovo 30 odsto - ukazuju u Fiskalnom savetu. - Usled nepovoljnog kretanja deviznih kurseva, za plaćanje dospelih kamata na dolarski dug neophodno je bilo izdvojiti za trećinu više dinarskih sredstava, iako se njihov iznos u američkoj valuti nije bitno promenio. Procenjujemo da će u 2015. godini ukupni rashodi za kamate najverovatnije dostići iznos od oko 140 milijardi dinara, što je oko 3,5 odsto BDP, i dvostruko više u odnosu na 2012. godinu kad je započet prvi, i to neuspešni, pokušaj fiskalne konsolidacije.GUBI I NAUKA Fiskalni savet ukazuje da ovoliki rashodi za kamate već ozbiljno narušavaju strukturu državne potrošnje. Iznos od 140 milijardi dinara, koliko se očekuje u 2015. godini, tek je nešto manji od ukupnih budžetskih rashoda za obrazovanje i nauku. Toliko novca je dovoljno za isplatu zarada više od 170.000 zaposlenih (sa predškolskim obrazovanjem) u ovom sektoru. Prosečna kamatna stopa srpskog javnog duga je između pet i sedam odsto. Trenutno je moguće na domaćem tržištu zadužiti se u evrima uz cenu od svega dva odsto kroz emitovanje hartija od vrednosti. - Trebalo bi neke skupe kredite zameniti jeftinijim - kaže Milojko Arsić, profesor Ekonomskog fakulteta. - To, međutim, nije moguće za sve pozajmice. Pojedini kreditori neće, jer im se više isplati da naplaćuju kamatu od šest ili sedam i više odsto, nego da se prevremeno otplati dug. To je moguće samo u slučaju onih ugovora gde je klauzulom predviđena mogućnost ranijeg vraćanja. To za neke kredite postoji i njih treba sada vratiti. Nije realno očekivati da mi imamo kamate koje su dobili Grci. Grčka se zaduživala uz kreditni rejting Evropske unije, a i kada je zapala u probleme, poverioci su joj dodatno smanjili kamate. KAO PENZIJE Procena Fiskalnog saveta je da će kamate godišnje rasti za 0,5 odsto BDP, što je oko 20 milijardi dinara. To znači da će svake sledeće godine biti neophodno da se toliko uštedi na rashodima ili više naplati. - To je, na primer, gotovo ekvivalentno smanjivanju ukupnog fonda penzija po pet odsto svake naredne godine, imajući u vidu da su budžetske uštede po tom osnovu u 2015. godini procenjene na oko 0,6 odsto BDP - kaže Pavle Petrović, predsednik Fiskalnog saveta.

Nastavak na Večernje novosti...