Izvor: Blic, 27.Feb.2006, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kamate neće brzo pasti
Kamate neće brzo pasti
U Srbiji postoji dominacija stranih banaka, što je očigledno na osnovu bilansnih suma, ističe naš sagovornik. One za cilj imaju maksimiziranje profita, jer je prostor u Evropskoj uniji jako sužen, a i stope rasta profita su izuzetno niske, kaže prof. dr Đukić. Traži se i našao se prostor u Srbiji za zaradu.
- Prećutni kartel koji postoji u srpskom bankarskom sektoru ne ide u prilog tome da će kamatne stope na kredite građanima u bliskoj >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << budućnosti osetnije opasti. Ovaj kartel kontroliše kamate i nije verovatno da će se odreći svojih zarada, jer u Srbiji ostvaruju visoke profite. To je logično ekonomsko ponašanje, koje je monetarna vlast u Srbiji morala da predvidi, kako bi bar delimično zaštitila stanovništvo upozorenjima, ne sada već pre tri godine, o riziku brzog upadanja u dužničku klopku. Drugim rečima, banke se dobrovoljno neće odreći svoje zarade?
- Banke ne moraju da snižavaju kamatne stope, jer je tržište takvo da im omogućava prisvajanje ogromnih profita, što se može videti iz ekstremno velike kamatne marže, kao razlike između aktivne i pasivne kamatne stope, koje se ostvaruju nakon talasa privatizacije banaka. Krajem 2005. kamatna marža je iznosila 10,5 procentnih poena, a da je to ekstremno veliki iznos dokazuje poređenje sa Hrvatskom, gde iznosi 6,73 procentna poena. Nisam uspeo da pronađem nijednu zemlju u centralnoj ili jugoistočnoj Evropi koja pruža takve mogućnosti za prisvajanje profita kao što je Srbija. Pozajmljujući se jeftino, banke koristeći taj novac odobravaju kredite po visokim kamatnim stopama, a pridodajući i visoke marže, ostvaruju baš dobru zaradu?
- Motiv je jasan, navedena kamatna marža u Srbiji je i preko četiri puta veća u odnosu na pojedine zemlje Evropske unije. Ukoliko se ima na umu da se iz centrala mogu zaduživati po izuzetno povoljnim uslovima i da je prošle godine euribor (referentna kamatna stopa na tržištu novca u evro zoni, prim. aut.) na tri meseca iznosio svega 2,15 odsto, možete da zaključite da se stvaraju izuzetni uslovi za zaradu i da je normalno očekivati da će se one i dalje zaduživati. To je već viđeno u Hrvatskoj.
Iako skupo plaćaju kredite, sudeći po tražnji, očito je da postoji velika potreba stanovništva u Srbiji za kreditima?
- Da, velika je glad za kreditima, i ne pita se za cenu. Naročito najsiromašniji slojevi koji rešavaju egzistencijalna pitanja, i delom što građani nisu u mogućnosti da se odreknu dnevnih potreba koje imaju. Ono što sada imate u Srbiji jeste da se jednom kreditnom linijom zamenjuje druga, samo u većem iznosu i vraća se kredit prethodnoj banci. I to je jedan začaran krug. Krajem decembra zaduženost po zaposlenom iznosila je 710 evra, što je tri prosečne plate. Može li nam se desiti talas bukvalnog bankrotstva domaćinstava, kao što je bio slučaj u Slovačkoj i Češkoj?
- Građani bi morali da budu svesni šta ih čeka u slučaju da ne mogu da vrate kredit. U Srbiji je specifična situacija, jer smo u fazi kada nas očekuje talas otpuštanje radnika iz javnih preduzeća, a i nepredvidivo je i kretanje kursa, kao i da li će plate onima koji su se zadužili biti redovne. Ukoliko bi se desilo da se inflacija otrgne kontroli, građani bi vrlo teško mogli da servisiraju svoj dug. Danijela Nišavić
