Izvor: Mondo, 04.Avg.2014, 13:13 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kamate i provizije dnevno plaćamo 90 miliona
Banke u Srbiji su u prva tri meseca ove godine na ime kamata i provizija prosečno dnevno zaradile 90 miliona dinara (više od 770.000 evra).
Banke u Srbiji su u prva tri meseca ove godine na ime kamata i provizija prosečno dnevno zaradile 90 miliona dinara (više od 770.000 evra).
Prema podacima NBS čak 72,7 odsto ukupne operativne dobiti u tom periodu došlo od naplate kamata, 20,1 odsto od provizija za razne usluge koje banke čine svim koji posluju s njima, dok >> Pročitaj celu vest na sajtu Mondo << ostatak dolazi između ostalog i od države po osnovu prinosa na obveznice.
Činjenica da je prihod banaka od kamata viši od 70 odsto, jasno govori koliko su kod nas kamate skupe, izjavio je Tanjugu ekonomski stručnjak Instituta za evropske studije Goran Nikolić.
"Građani se stalno žale da su kamate visoke, a to je zapravo i istina. Iako ne bih pravdao banke, objašnjenje leži u strukturi tržišta. One u Srbiji imaju mali broj transakcija, pa pokušavaju da od malo novca u opticaju što više zarade. I to rade skupim provizijama i kreditima" , rekao je Nikolić za Tanjug.
On objašnjava da u Evropi banke imaju mnogo više dnevnih transakcija, a samim tim mogu da dozvole da njihove kamate na kredite budu niže, a provizije na usluge manje.
U Srbiji je, prema njegovim rečima, velika razlika između kamata koje građani plaćaju na kredite i kamata koje banke plaćaju građanima na štednju, i upravo ta razlika, kaže on, "gura" profit banaka.
Za profesora Ekonomskog fakulteta Ljubodraga Savića još je alarmantniji podatak da čak petina bankarskih prihoda dolazi od različitih naknada.
"Kamate jesu visoke, ali mnogi zaboravljaju koliko su skupe skrivene bankarske provizije, a koje kod nas čine petinu ukupne dobiti banaka. Provizije možda i nisu paprene ako se posmatraju pojedinačno, ali je problem što se u našim bankama i "dobar dan" naplaćuje.
S druge strane, to je njima najlakša zarada i siguran izvor prihoda koji ne nosi nikav rizik", rekao je Savić Tanjugu.
Banke, naime, kako objašnjava, pokušavaju da svoje poslovne rizike naplate kroz kredite, pa su zato kod nas kamate više nego u zemljama u okruženju.
"Preko kamata pokušavaju sve da naplate, pa i rizik od plasmana jer je skoro svaka treća pozajmica u velikom kašnjenju u otplati. Problem je što danas nema ni takozvanih sigurnih klijenata. Više ima raspoloživog kapitala, nego sigurnih kupaca", rekao je Savić i dodao da neki ranije sigurni klijenti danas to više nisu, pa se dešava da su baš oni najneredovnije platiše, a to su, prema njegovim rečima, krupni kapitalisti.
On je podsetio da u Srbiji trenutno posluje 29 banaka, koje, kako tvrdi, nastoje da usklade visinu kamatnih stopa. Građani koji žele da se zaduže, poručuje on, trebalo bi pažljivo da čitaju ugovore.
On kaže da se banke ugovorima obično dobro obezbede, a klijenti izvuku "deblji kraj", kao što se desilo u priči sa kreditima indeksiranim u švajcacima.
"Ako se ugovori ne čitaju pažljivo, može da se dođe u situaciju da u početku sve bude kao medeni masec, a da kasnije, kao i u braku počnu a se javljaju problemi", zaključio je Savić.
Inače, prosečna kamata na dinarske keš kredite u Srbiji iznosi 21.32 odsto, a na kredite indeksirane u evrima 8.62 odsto. Na stambene pozajmice, banke prosečno naplaćuju kamatu od 4.63 odsto, dok na primer, prekoračenje po tekućem računu u proseku košta 33,10 odsto.
Proviziju banke naplaćuju za održavanje tekućeg računa, plaćanje računa, za odobravanje kredita, karticu, dozvoljeni minus.
NNNN
Banke u Srbiji su u prva tri meseca ove godine na ime kamata i provizija prosečno dnevno zaradile 90 miliona dinara (više od 770.000 evra).
Prema podacima NBS čak 72,7 odsto ukupne operativne dobiti u tom periodu došlo od naplate kamata, 20,1 odsto od provizija za razne usluge koje banke čine svim koji posluju s njima, dok ostatak dolazi između ostalog i od države po osnovu prinosa na obveznice.
Činjenica da je prihod banaka od kamata viši od 70 odsto, jasno govori koliko su kod nas kamate skupe, izjavio je Tanjugu ekonomski stručnjak Instituta za evropske studije Goran Nikolić.
"Građani se stalno žale da su kamate visoke, a to je zapravo i istina. Iako ne bih pravdao banke, objašnjenje leži u strukturi tržišta. One u Srbiji imaju mali broj transakcija, pa pokušavaju da od malo novca u opticaju što više zarade. I to rade skupim provizijama i kreditima" , rekao je Nikolić za Tanjug.
On objašnjava da u Evropi banke imaju mnogo više dnevnih transakcija, a samim tim mogu da dozvole da njihove kamate na kredite budu niže, a provizije na usluge manje.
U Srbiji je, prema njegovim rečima, velika razlika između kamata koje građani plaćaju na kredite i kamata koje banke plaćaju građanima na štednju, i upravo ta razlika, kaže on, "gura" profit banaka.
Za profesora Ekonomskog fakulteta Ljubodraga Savića još je alarmantniji podatak da čak petina bankarskih prihoda dolazi od različitih naknada.
"Kamate jesu visoke, ali mnogi zaboravljaju koliko su skupe skrivene bankarske provizije, a koje kod nas čine petinu ukupne dobiti banaka. Provizije možda i nisu paprene ako se posmatraju pojedinačno, ali je problem što se u našim bankama i "dobar dan" naplaćuje.
S druge strane, to je njima najlakša zarada i siguran izvor prihoda koji ne nosi nikav rizik", rekao je Savić Tanjugu.
Banke, naime, kako objašnjava, pokušavaju da svoje poslovne rizike naplate kroz kredite, pa su zato kod nas kamate više nego u zemljama u okruženju.
"Preko kamata pokušavaju sve da naplate, pa i rizik od plasmana jer je skoro svaka treća pozajmica u velikom kašnjenju u otplati. Problem je što danas nema ni takozvanih sigurnih klijenata. Više ima raspoloživog kapitala, nego sigurnih kupaca", rekao je Savić i dodao da neki ranije sigurni klijenti danas to više nisu, pa se dešava da su baš oni najneredovnije platiše, a to su, prema njegovim rečima, krupni kapitalisti.
On je podsetio da u Srbiji trenutno posluje 29 banaka, koje, kako tvrdi, nastoje da usklade visinu kamatnih stopa. Građani koji žele da se zaduže, poručuje on, trebalo bi pažljivo da čitaju ugovore.
On kaže da se banke ugovorima obično dobro obezbede, a klijenti izvuku "deblji kraj", kao što se desilo u priči sa kreditima indeksiranim u švajcacima.
"Ako se ugovori ne čitaju pažljivo, može da se dođe u situaciju da u početku sve bude kao medeni masec, a da kasnije, kao i u braku počnu a se javljaju problemi", zaključio je Savić.
Inače, prosečna kamata na dinarske keš kredite u Srbiji iznosi 21.32 odsto, a na kredite indeksirane u evrima 8.62 odsto. Na stambene pozajmice, banke prosečno naplaćuju kamatu od 4.63 odsto, dok na primer, prekoračenje po tekućem računu u proseku košta 33,10 odsto.
Proviziju banke naplaćuju za održavanje tekućeg računa, plaćanje računa, za odobravanje kredita, karticu, dozvoljeni minus.
NNNN
.jpg)
