Izvor: Politika, 22.Jul.2015, 08:17 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kamata profesora Cvjetićanina
Svi oni koji besno reaguju na moj tekst samo su dobrovoljni davaoci tuđeg novca
Zahvaljujem Danijelu Cvjetićaninu, profesoru Univerziteta Singidunum, što me je branio od uvredljivih komentara. Pojedini čitaoci „Politike” burno su reagovali kad sam pozvala sve one koji podržavaju Grke da mi pozajme po sto evra i ne očekuju da im novac vratim nazad. Profesor Cvjetićanin kaže da su komentatori besno reagovali, jer znaju da poverioci meni nemaju šta da uzmu i zato neće >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << da mi uzajme pare. Dok su Grcima kreditori pozajmljivali novac iako su znali da ne mogu da vrate, jer oni imaju ostrva.
Profesor je na kraju poentirao rečenicom da je besna reakcija komentatora samo dokaz da oni poznaju finansije. Što se za mene (sledi kao zaključak) ne može reći.
Iz ove polemike dve su stvari jasne. Prva je da su svi oni koji besno reaguju na moj tekst samo dobrovoljni davaoci tuđeg novca. A druga, da je profesor Cvjetićanin ovim pokazao da vrlo dobro zna kako funkcioniše bankarski sistem, iako iz njegovog teksta proizilazi zaključak da su bankari zaverenička grupa koja je Grcima zajmila pare da bi ih bacila u dužničko ropstvo i oduzela imovinu. Odbranu mi je, dakle, profesor naplatio s kamatom.
Profesor zaboravlja da Grčka privatnim bankarima ne duguje, jer su joj oni 2012. otpisali 100 milijardi duga. Tu je bilo najviše nemačkih i francuskih banaka, ali su i grčke banke otpisale čak 40 milijardi duga. Grčka sada duguje međunarodnim finansijskim institucijama (evropskim poveriocima i Međunarodnom monetarnom fondu). Ovo, naravno, ne znači da su bankari dug otpisali iz čistog altruizma i solidarnosti sa grčkim narodom. Grčke dugove preuzele su države članice.
Uvreženo je mišljenje da su kamate na grčki dug zelenaške. Efektivna kamatna stopa na grčki dug iznosi 2,2 odsto. Na nemački je 2,3 odsto. Na hrvatski i slovenački četiri, a na srpski i mađarski pet procenata. Udeo kamata i glavnice iznosi 10 odsto svega što grčki građani i privreda stvore za godinu dana. Kod nas taj udeo čini 20 odsto nacionalnog kolača. A grčki dug je čak 13 puta veći nego naš.
Daleko od toga da su kreditori koji su pozajmljivali Grcima, nevini u čitavoj priči. Ali to ne znači da je Grke bilo ko prisiljavao da zajme. Pre nego što je Grčka ušla u EU prosečne kamate na njihov dug bile su 30 odsto. A onda su, nakon što je Grčka postala punopravna članica, pale na četiri do pet odsto. Do sedamdesetih godina standard građana Grčke i Jugoslavije bio je na gotovo istom nivou. A onda je počeo nagli rast životnog standarda Grka. Tako je sada prosečna penzija u Grčkoj veća od 800, a u Srbiji je prošle godine bila 200 evra. Prema podacima Eurostata, manje penzije od Grka imaju i Nemci (760 evra), zatim Poljaci (504 evra), Slovaci (408 evra). Šta tek reći za Litvance gde je prosečna penzija 242 evra. Da li je moralno da oni koji imaju manje pomažu one koji imaju više? Baš ovih dana hrvatska javnost negoduje zato što je Evropska komisija tražila da iz državnog budžeta izdvoji 50 miliona evra za pomoć Grcima. A baš pre nekoliko dana grčki penzionisani šumar sa penzijom od 1.000 evra i njegova žena medicinska sestra sa platom od 1.500 evra za „Politiku” su izjavili da se osećaju poniženo. Zaista ponižavajuće – 2.500 evra mesečno. Naravno, iz našeg ugla gledano.
A to što je Amerika iznenada postala saveznik Grčke i što je srce Kristin Lagard, direktorke MMF-a, koja insistira na relaksiranju duga, odjednom omekšalo ne treba tražiti u saosećanju prema grčkom narodu. Plan otplate grčkog duga pokazuje da poslednja rata evropskim poveriocima na naplatu dolazi 2054. godine, dok će Fond svoje dugove namiriti 2024. godine. Pri tom, najveći deo duga prema MMF-u dolazi na naplatu u narednih nekoliko godina. To znači da bi otpisom duga Grčkoj teret podneli evropski poverioci. A u interesu Amerike je da grčki dug postane održiv, a da to njih što manje košta. Zbog toga Aleksis Cipras i bivši ministar finansija Janis Varufakis mogu da zahvale na podršci nobelovcima Polu Krugmanu i Džozefu Štiglicu čije su tekstove redovno objavljivali na svojim Tviter nalozima. Kao poreski obveznici, koji grčku dramu gledaju „preko bare”, oni neće snositi teret otpisa grčkog duga.
Dakle, sve je u parama. A što se mene tiče, nema zime. Koliko vidim, mnogi, uključujući i profesora Cvjetićanina, duguju mi po 100 evra. A ja ću sve što dobijem proslediti profesorki Ekonomskog fakulteta Danici Popović. Samo se bojim da ćemo na kraju obe imati isto – jedno veliko ništa.
