Izvor: RTS, 02.Dec.2013, 19:44 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kakvo će biti stanje u državnoj kasi 2014.
Predlog budžeta za sledeću godinu naći će se u utorak pred poslanicima. Ministar finansija Lazar Krstić u obrazloženju plana finansiranja državne kase naveo je da je realan i da predstavlja osnovu za privredni oporavak.
Skupštinski Odbor za finansije usvojio je većinom glasova Predlog zakona o budžetu za 2014. godinu, posle skoro pet sati burne rasprave, tokom koje su poslanici Demokratske stranke (DS) najavili da neće glasati za predloženi zakon i da će uložiti brojne >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << amandmane.
Predlog budžeta u utorak će se naći pred poslanicima. Ministar finansija LazarKrstić u obrazloženju plana finansiranja državne kase naveo je da je realan i da predstavlja osnovu za privredni oporavak.
Predlog budžeta predviđa prihode od 930 milijardi dinara i rashode od hiljadu i 113 milijardi dinara. Deficit budžeta bio bi 4,6 odsto bruto domaćeg proizvoda. Taj minus premašuje sedam procenata, ako se uračunaju svi troškovi i prihodi - od Republike do opština.
Iako se ne zna da li će naredna godina biti izborna, zna se da se pri planiranju budžeta vodilo računa o svakom dinaru. Bar je tako najavio ministar Krstić. Međutim, kada se sve zbroji, ukupan manjak u kasi, od opštinskih do republičke, veći je nego ove godine i iznosi 7,1 odsto.
Problem je u tome što će za pokriće tog minusa i za sve obaveze biti potrebno čak pet milijardi evra. Međutim, postavlja se pitanje odakle to obezbediti.
"Mislim da bi bio priličan problem da se obezbedi pet milijardi svežeg novca. Mislim da je jedini način da se sadašnji dugovi reprogramiraju, to jest da se odloži njihovo plaćanje i da se na taj način otvara taj prostor", rekao je profesor Mihajlo Crnobrnja.
Najviše novca iz kase iduće godine otići će na finansiranje javnih preduzeća i državnih banaka, više od 500 miliona evra. Prava tempirana bomba u budžetu je "Srbijagas", za čije će finansiranje biti potrebno čak 150 miliona evra, više nego za celokupnu nauku.
"Ima prostora za uštede na subvencijama, ali to nije ekonomsko već političko pitanje, jer tamo gde bi trebalo da skratimo subvencije odmah će se pojaviti problem nezaposlenosti i veliko je pitanje da li je naša, aktuelna vlada spremna do te mere da zaseče", naveo je Crnobrnja.
Oštri rezovi najavljeni su za javni sektor. Osim što je poručeno - stop novom zapošljavanju - oporezovaće se plate veće od 60 hiljada dinara sa 20 odsto, odnosno sa 25 odsto solidarnog poreza na zarade veće od 100 hiljada mesečno. Penzije se neće oporezovati, a imaće dva povećanja od ukupno jedan i po procenat.
Crnobrnja misli da je malo verovatno da će se standard popraviti, da će verovatno ostati isti, a, kako je rekao, ne može se očekivati da se PDV ne reflektuje na cene.
Dosta je planova u budžetu, poput hitnog usvajanja novog Zakona o radu, čije je usaglašavanja sa dosta problema u toku, potom tu je restrukturiranje 153 preduzeća do sredine godine, kao i neizostavne reforme - u lakšem izdavanju građevinskih dozvola, te reforma javnih preduzeća i penzionog sistema.
Sve ove brojke neće razmatrati samo poslanici već i delegacija MMF koja je stigla u Beograd i od koje se očekuje zeleno svetlo za novi aranžman.
