Izvor: B92, 15.Maj.2012, 12:50 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kakve će biti kompanije budućnosti?
Hoće li kompanije budućnosti generisati ekstremno visoke prihode sa samo nekoliko zaposlenih?
Ako je suditi po nedavno objavljenim predviđanjima analitičke kompanije Magister Advisors, čeka nas upravo takva budućnost, bar kada je reč o start ap kompanijama iz tehnološkog sektora koji se može podičiti visokom produktivnošću.
Ključ uspeha, smatraju analitičari, leži u promenjenim pravilima igre – velikim otvorenim tržištima i široko dostupnim kanalima >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << za distribuciju.
Dok je Microsoft u prve tri godine stigao do godišnjeg prihoda od milion dolara (kad se uračuna današnja inflacija, reč je o 3,6 miliona), Facebook je u istom razdoblju dosegao prihode od 150 miliona dolara! Naime, tehnološke kompanije starog kova, kao što su Microsoft i Apple, morale su da grade i kompletnu infrastrukturu kako bi mogle da ostvare svoj rast. Međutim, današnje kompanije imaju mogućnost korištenja poslovnih modela koji im omogućuju da to zaobiđu, a vrednost stvaraju na temelju individualnog doprinosa zaposlenih, koji postaju ključan faktor uspeha. Ali, današnjim start ap kompanijama više ne trebaju velike brojke od više stotina zaposlenih koji će se osim razvojem proizvoda baviti prodajom, marketingom i kanalima distribucije.
Sasvim je jasno da takvo predviđanje savršeno hvata duh vremena jer je još sveže nedavno Facebookovo preuzimanje Instagrama za neverovatnu svotu od milijardu dolara.
Na razvoju te socijalne mreže za objavu fotografija na pametnim telefonima i drugim mobilnim platformama radilo je ukupno samo 13 zaposlenih, koji su do navedene vrednost došli za samo 551 dan, koliko je proteklo od registrovanja kompanije do preuzimanja.
Jednostavna analiza pokazuje da je svaki od 13 zaposlenih Instagrama stvorio novu vrednost u iznosu od otprilike 77 miliona dolara! Kod Facebooka, koji zapošljava 3.000 ljudi, ta vrednost prema procenama analitičara po zaposlenom iznosi oko 33 miliona dolara, a kod Twittera po svakom od 900 zaposlenih iznosi 11 miliona dolara.
Čak i ako je istraživanje donekle poneseno najnovijim trendovima i jasno je da se ne može primeniti na sve kompanije i sva poslovna područja, pa ni isključivo unutar ICT sektora, očigledno je da je došlo do značajnih, gotovo tektonskih promena u načinu na koji kompanije postižu i grade svoju vrednost.
S druge strane, ima i onih koji upozoravaju na moguće ponavljanje dot.com krize s početka prošle decenije, kada su prenaduvane vrednosti tehnoloških kompanija takođe letele u nebo, ali ovog puta se čini kako iza svega stoje održivi poslovni modeli, najpre zahvaljujući raširenim kanalima distribucije.
Naime, danas je situacija bitno drukčija nego pre dvanaest godina – broadband interneti priključci rašireni su na svetskom nivou, a istovremeno je došlo do eksplozije mobilnog interneta, pre svega zbog celog niza mobilnih uređaja poput smartphonea i tablet računala.
Analiza Magister Advisorsa pokazuje još nešto. Današnji poslovni modeli omogućuju distribuciju proizvoda za minimalan trošak, a mladim start ap kompanijama na raspolaganju su već razvijeni, zreli i široko dostupni alati za razvoj softverskog koda. Umesto dosadašnjeg dugotrajnog razvoja koji traje mesecima, pa i godinama, takvi alati omogućuju znatno kraći razvoj proizvoda, kao i fokus na ideje, a ne samu tehnologiju.
Zato i mogućnosti da se kreira velika vrednost u vrlo kratkom roku nisu nikada bile veće, uz istovremeno smanjenje rizika, smatraju analitičari.
