Izvor: Politika, 01.Maj.2014, 11:04   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Kakva ekonomija, takav i minimalac

Naša minimalna zarada najmanja je u Evropi, kažu sindikalci, dotle privrednici ističu da nigde kao kod nas u Srbiji nema lošije ekonomske situacije zbog koje oni ne mogu i pored najbolje volje da plate više

Ako su sindikati u Srbiji u nečemu potpuno saglasni, to je da minimalnu zaradu u našoj zemlji treba povećati. Zakonski minimum po kojem radnici mogu biti plaćeni iznosi 115 dinara na sat, što je svega oko 20.000 dinara mesečno. To nije menjano već dve godine iako >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << su u međuvremenu cene porasle, troškovi života povećani, a kupovna moć sve manja.

Poslodavci ne spore da je naš minimalac nedovoljan za dostojanstven život, ali da odgovara trenutnom stanju naše ekonomije, odnosno našoj niskoj produktivnosti. Prema njihovim rečima, povećavanje minimalca najviše bi pogodilo male privrednike, koji bi bili prinuđeni da smanje broj zaposlenih ili da pređu u sivu zonu.

Ovaj problem je utoliko veći što, prema podacima sindikata, u Srbiji čak 400.000 ljudi radi za minimalac. Činjenica je i da je minimalna zarada u našoj zemlji gotovo najniža u Evropi i jedna od najnižih u razvijenom svetu.

Branislav Čanak, predsednik Ujedinjenih granskih sindikata „Nezavisnost” smatra da povezivanje minimalne zarade sa stanjem ekonomije nije ispravno.

– Minimalna zarada je nastala u razvijenim ekonomijama kako bi se pokazalo šta je minimum standarda kada je u pitanju rad. To nije za koru hleba, već za pristojan život – kaže Čanak, dodajući da su na sednicama Socijalno-ekonomskog saveta pokušavali da se izbore za povećanje, ali da nisu našli zajednički jezik sa poslodavcima. U takvoj situaciji Vlada Srbije je sama donela odluku o sadašnjoj ceni rada.

– Mi sada tražimo da minimalna zarada bude jednaka ceni minimalne potrošačke korpe – navod Čanak.

Poslednji podaci Ministarstva trgovine pokazuju da je to u februaru bilo 34.000 dinara.

Ostvarivo ili ne?

– Niko ne može da kaže da minimalna zarada u Srbiji nije mala. Premala je. Ali i naša ekonomija je gotovo najslabija u Evropi. Sve zemlje koje imaju veću minimalnu zaradu imaju i veći bruto domaći proizvod po stanovniku. To je mera standarda i produktivnosti naše privrede. To znači da je povećanje nemoguće – odgovara Dragoljub Rajić, direktor Unije poslodavaca Srbije.

Na naše pitanje, da li bi poslodavci povećali minimalnu zaradu ukoliko bi se povećao neoporezovani deo zarade koji sada iznosi 11.000 dinara, on odgovara:

– Ukoliko bi se povećao neoporezovani deo plate, sigurno bi poslodavci imali prostora da povećaju minimalac. Problem u celoj ovoj priči i jeste veliko zahvatanje države – zaključuje Rajić.

Međutim, Milan Knežević, predsednik Privredne komore malih i srednjih preduzeća, potpuno drugačije gleda na ovu problematiku. Njegov stav je da je visina minimalne zarade godinama zloupotrebljavana i da od nje najmanje koristi imaju oni sa najnižim platama.

– Minimalac je služio za podizanje ionako visoke plate u javnom sektoru. Podignimo, na primer, minimalac za deset odsto – sa 20.000 na 22.000 dinara. Onaj ko je loše živeo ranije i sada će živeti loše. Ali, će zato veći minimalac ući u koeficijent za obračun osnovice u javnom sektoru i onda će neko tamo da dobije značajnu povišicu –objašnjava Knežević.

On nema ništa protiv toga da se minimalna zarada poveća, ali da se ne uračunava u koeficijent za one koji zarađuju preko 40.000 dinara u javnom sektoru.

– U suprotnom će najmanje koristi od povećanja minimalca i dalje imati oni koji ga zarađuju – zaključuje Knežević.

Da je porazno to što imamo najnižu minimalnu platu u regionu, smatra i Ranka Savić, predsednica Asocijacije slobodnih i nezavisnih sindikata.

– Donedavno je Bosna i Hercegovina bila iza nas, a sada su nas i oni pretekli. Razumem ja u kakvom stanju nam je ekonomija, ali i poslodavci i država moraju da shvate da je 20.000 dinara ponižavajuće malo i nedovoljno za život. To nije menjano dve godine, a poskupljenja su stalna. Evo, sada se najavljuje i povećanje cene struje od 1. jula. To je neizdrživo – kaže Ranka Savić.

Stefan Despotović

objavljeno: 01.05.2014

Nastavak na Politika...