Izvor: B92, 28.Avg.2013, 16:19   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Kakva će biti ekonomska politika?

Beograd -- Nova vlada, posebno njen ekonomski deo, koji je praktično već profilisan, imaće zadatak da hitno preduzme mere za izlazak iz krize i oporavak ekonomije.

Kakvu će politiku voditi i na kakvim će iskušenjima biti - nazire se iz dosadašnjih istupanja budućih ministara.

Novi sef srpskih finansija Lazar Krstić najavljuje strogu finansijsku disciplinu, po kakvoj je upamćen njegov daleki prethodnik i imenjak Lazar Paču.

Mere štednje, obnavljanje >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << aranžmana sa MMF, reformisanje zakona o radu, penzionog sistema i javnog sektora, kao i niz drugih radikalnih mera, bez kojih nije moguće stvarno ozdravljenje srpske privrede - okosnice su politike koju je Krstić najavio.

Iz gotovo momentalnog reagovanja svog budućeg kolege, Jovana Krkobabića, zaduženog za rad i socijalnu politiku, mogao je da se uveri kakvog se zadatka kao budući srpski ministar finansija poduhvatio. Krkobabić je, naime, zapretio da nova vlada, ukoliko se bude "diralo" u penzije i plate, neće biti dugog veka, što treba shvatiti kao pretnju uskraćivanjem PUPS-ove podrške.

Pozitivan signal dobio je, međutim, od novog čoveka u Nemanjinoj 11, budućeg ministra privrede Saše Radulovića, možda i u odgovor na raspoloženje stvoreno u javnosti da je Krstić taj koji će nas sve izvući, a mi ćemo "pratiti" kako i šta radi i da li uspeva:

Radulovihc je na svom blogu napisao napisao:

"Za viziju nekog društva uvek su zaduženi ministri finansija. To je kao vizija i misija neke kompanije. A građani su 'zaposleni' koji je ostvaruju".

Prema mišljenju Radulovića, glavni problem naše privrede je nelikvidnost i to neprekidno od 5. oktobra 2000. godine pa sve do sada, jer u tom periodu nisu preduzete prave mere da se taj problem reši.

Sledeći ministar privrede kao najvažnije razloge hronične nelikvidnosti navodi, uzmeđu ostalog, loš poreski sistem, višak zaposlenih, loše upravljanje preduzećima, pogrešno vođenje socijalne politike kroz direktnu cenovnu politiku i način zapošljavanja, pravnu nesigurnost i nemogućnost napalate potraživanja, veliku javnu potrošnju...

Radulović ustvari objašnjava, ukazujući na sve bitne propuste u procesu tranzicije naše privrede, da ta promena nije obavljana valjano i da bi sada, u suštini, mnogo toga trebalo u korenu promeniti da bi se postigli željeni efekti.

Planovi i namere budućih ministara dva najvažnija ekonomska resora su, inače, saopšteni javnosti u danima kada je Mlađan Dinkić, još uvek u funkciji čelnika objedinjenog resora finansija i privrede, objavio da država preduzima većinsko vlasništvo u najvećem domaćem proizvođaču nameštaja "Simpu", jer to preduzeće duguje državi na ime neplaćenog poreza više od pet milijardi dinara.

Dinkić je početkom ove godine bio i autor podržavljenja Železare Smederevo, a pre toga i obilne pomoći Rudarsko topioničarskom basenu Bor, sa obrazloženjem da se propast tih, za državu jako važnih, kompanija ne sme dozvoliti, dok se njihovo poslovanje ne stabilizuje i ne pronađu odgovarajući strateški partneri.

Premijer Ivica Dačić podržava takav stav Dinkića, a proteklog vikenda je izjavio da "država treba da očuva postojeća radna mesta i da radi na otvaranju novih", uz napomenu da ne možemo očekivati da će nam samo stranci otvarati radna mesta, a da domaće fabrike i preduzeća budu u neravnopravnom položaju.

Potpredsednik SPS Dušan Bajatović je na sličan način objasnio i zbog čega je Srbijagas, čiji on generalni direktor, ranije odlučio da preuzme više proizvodnih preduzeća, među kojima su pančevačka Azotara i paraćinska Fabrike stakla.

Bajatović kaže da su takve mere, u cilju spašavanja posrnulih kompanija, u jeku globalne finansijske krize, preduzimale masovno i sve najrazvijenije zemlje, uključujući i SAD koje su u te namene potrošile stotine milijardi dolara da bi sprečile bankrot Dženeral motorsa, niza drugih velikih korporacija i finansijskih kompanija.

Međutim, vodeći domaći ekonomisti uglavnom se oštro protive "prinudnom" podržavljenju neuspešnih kompanija, bilo da se to radi zbog nemogućnosti da plate poreze, uspešno prodaju svoje proizvode ili iz nekog drugog razloga.

Prvi potpredsednik vlade i lider SNS Aleksandar Vučić, inače zagovornik obimne i suštinske rekonstrukcije u ministarskom sastavu, više puta je ukazivao da će on i njegova partija pružiti maksimalnu političku podršku svim neophodnim reformskim promenama, mada je svestan da se, kako je rekao, sve reforme ne mogu obaviti u kratkom roku.

Vučić je, uprkos objektivnim problemima koji će se pojaviti u radu rekonstruisane vlade najavio da će, uz angažovanje većeg broja naših i stranih stručnjaka, do kraja ove godine biti napravljena neka vrsta "Maršalovog plana" za Srbiju.

Kao najbolnije mesto u takvom planu Vučić je označio reformu javne uprave.

"Moraćemo da obavimo restrukturiranje javnih preduzeća, što znači da neki partijski činovnici neće moći da rade ono što su do sada radili. Biće teška i penziona reforma - moraćete s više godina da idete u penziju, a ne kao što je do sada bilo, da neko sa 35 godina nađe načina da se neopravdano penzioniše", poručio je Vučić.

Nastavak na B92...