Izvor: B92, 10.Avg.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kako zaštiti najsiromašnije
Beograd -- Predsednik Srbije juče predložio Vladi da hitno napravi program zaštite najsiromašnijih. Ekonomisti za borbu protiv monopolista.
U saopštenju Predsedništva Srbije ističe se da će Tadić o načinima rešavanja tog problema razgovarati sa premijerom i nadležnim ministrima u Vladi Srbije. Dok cene skaču, većina građana od države ne očekuje milostinju, već samo priliku za zaradu.
Najnovija poskupljenja povećaće broj siromašnih u Srbiji, slaže >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << se ministar rada i socijalne politike Rasim Ljajić. On kaže da poboljšanje njihove materijalne situacije jeste jedan od prioriteta njegovog ministarstva:
"Ići ćemo u susret toj inicijativi tako što ćemo vrlo brzo izaći sa našim predlogom mera koje treba učiniti, ali to je posao cele Vlade i drugih ministarstava. Opet sve zavisi od ekonomskih resursa kojim trenutno raspolažemo. Ali, činjenica je da moramo da razvijemo princip solidarnosti ako želimo da stvaramo socijalno odgovornu državu", kaže Rasim Ljajić.
Pomoćnica ministra u sektoru za brigu o porodici i socijalnu zaštitu Dragica Vlaović-Vasiljević kaže da je inicijativa predsednika Srbije došla u pravom momentu jer je u toku planiranje budžeta za 2008, u kojem bi svoje mesto mogao da nađe i program zaštite najsiromašnijih.
Prema podacima Ministarstva, u junu ove godine više od 716.000 građana Srbije primilo je neku vrstu socijalne pomoći.
"Pružamo podršku za ukupno 716.833 naša građanina koji spadaju u grupu najsiromašnijih ili najosetljivije grupe kojima je pomoć države, ili kroz neka materijalna davanja ili kroz neke druge oblike zaštite, neophodna. U junu je za potrebe zaštite najsiromašnijih i posebno ugroženih grupa izdvojeno i isplaćeno više od 3,6 milijardi dinara", kaže ona.
Tanja Jakobi, ekonomski analitičar, pretpostavlja da je predsednik Tadić, tražeći program zaštite najsiromašnijih građana, prvenstveno mislio na uvođenje mere takozvanog "narodnog hleba". Ona ocenjuje da bi problem trebalo da se rešava i na širem planu:
"Bilo bi mnogo bolje da se napravi specifikovana kategorija ljudi koji mogu da imaju subvencije, ne samo na hleb, meso, već na sve kategorije hrane koja spada u normalnu ishranu za jednu porodicu, ili kako se već odredi taj nivo."
Ministar rada i socijalne politike podseća da je u toku i reforma penzijskog i invalidskog osiguranja koja bi trebalo da poboljša način usklađivanja penzija, ali ističe da ipak ne treba očekivati da će penzije pratiti rast zarada.
Stočari traže veću cenu mleka
Novac koji stočari ulažu u proizvodnju mleka u ovom momentu manji je od iznosa koji dobijaju od mlekara.
Proizvođači mleka i predstavnici mlekara pregovaraju o tome kako da nađu rešenje jer je, prema procenama stručnjaka, zbog suše, rasta cena stočne hrane i goriva, novac koji stočari ulažu u proizvodnju mleka u ovom momentu manji od iznosa koji dobijaju od mlekara.
Ne postoje podaci o prosečnoj otkupnoj ceni mleka u Srbiji, ali je izvesno da ona nije veća od 16 dinara. Cena mleka u najvišoj klasi je oko 22 dinara. S druge strane, stočari tvrde da je proizvodna cena mleka te klase u ovom momentu 33 dinara i misle da nije potrebno povisiti maloprodajne cene mleka, već da mlekare moraju da se odreknu dela zarade.
Prošle godine mleko je u maloprodaji poskupelo šest puta, ove godine dva puta. Istovremeno, otkupna cena mleka je u proteklih šest godina korigovana jednom.
Proizvođači su se juče sastali s predstavnicima Salforda, investicinog fonda koji otkupljuje najviše mleka u Srbiji. Do dogovora nije došlo. Predstavnici Salforda nisu želeli da daju izjave, ali je B92 nezvanično saznao da su ponudili povećanje otkupne cene od tri do četiri dinara po litru mleka. Međutim, to nije dovoljno da bi se, po računici stočara, proizvodnja mleka isplatila.
