Izvor: B92, 20.Jul.2013, 11:53   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Kako vratiti slavu našim malinama?

Arilje -- Dvodnevna svetkovina u čast maline počela je u Arilju, prestonici ovog voća u kojoj se ubere petina srpske, a pet odsto svetske godišnje proizvodnje.

Cela varoš i okolina, u čijim su malinjacima crveni plodovi bez premca po kvalitetu, malinu slave i uvažavaju, čak su joj i spomenik podigli: u ukupnom dohotku opštine prihod od nje prelazi 50 odsto. Ovde su retka domaćinstva koja se malinarskim poslom ne bave.

Zato je prizor na ovim "Danima maline” očekivan. >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << Duž čitave glavne ulice u Arilju, od porte Crkve Svetog Ahilija (13. vek) do zgrade Skupštine opštine, sve tezga do tezge. Desetine raznih štandova. A na tezgama svega: maline u svežem stanju u gajbicama ili pakovane, sokovi, sirupi, kolači, pite, torte i druge đakonije od ovog voća, domaće rakije, pčelinji proizvodi malinom obogaćeni, narodna radinost u znaku "crvenog zlata”...

Posetioci probaju, pa glasaju za najslađu malinu, najslađi kolač od nje, najlepši suvenir. A na štandovima i drugo što treba poljoprivrednicima: pumpe, plastična creva, prskalice, sistemi „kap po kap”, delovi za mehanizaciju i svakojaka roba, pa i veš od čuvenog ariljskog tekstila. Desetine tezgi i prodavaca, a onih sa svežom malinom svega pet-šest.

Ovog leta je izuzetno kvalitetna. Nije odavno bila bolja, ali je rod podbacio za trećinu zbog lanjske suše. Cenom, uprkos svemu, malinari nisu zadovoljni, piše Politika.

"U otkupu je izlazila na 200 dinara, ali je posle kiše odmah pala na 180. Ovako kvalitetna malina, prema kojoj su poljska i čileanska drugorazredne, treba da bude plaćena najmanje dva evra po kilogramu", smatra jedan od proizvođača.

Među prisutnima na „Danima maline” bio je i prof. dr Svetislav Petrović, doajen nauke o malini u Srbiji. On kaže da je malina pitanje svih pitanja u Arilju, a da ova sezona predstavlja oporavak malinarstva od prošlogodišnje katastrofalne suše, kako po kvalitetu tako i po ceni.

"Jeste naša malina najkvalitetnija u svetu, ali Poljska je po količinama ipak preuzela primat. Ona je članica EU, bliža razvijenim tržištima, ima velike zemljišne površine i dovoljno jeftine radne snage za berbu. Mnogo više stanovnika nego Srbija, ulaže u ovu proizvodnju, pa je sve to uticalo da nas pređu u prošloj godini. Smatram, međutim, da to nije trajno: sušna prošla godina kod nas ne može biti parametar. Mi se uzdamo u kvalitet maline, dužu tradiciju u proizvodnji, bolje prerađivačke kapacitete i naš povratak na vrh nije nedostižan", smatra profesor Petrović.

A da se poslednjih godina više pažnje poklanja proizvodnji i plasmanu skupljih proizvoda od maline, potvrđuje predsednik opštine Arilje Zoran Todorović.

"U Arilju su pionirski pokušaji da se od maline prave finalni proizvodi. To su, na primer, sokovi firme „Nektar” koja ih ovde, gde je kupila hladnjaču, i pravi, zatim proizvodnja čokoladirane maline, a udruženje pčelara sa osušenom malinom u medu, neograničenog roka upotrebe što je novo u svetu, već kreće u izvoz. Za sve ovo lokalna samouprava daje podršku i finansijsku i logističku ", kaže Todorović.

Nastavak na B92...