Izvor: B92, 20.Dec.2012, 16:24 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kako su tajkuni debelo profitirali
Beograd -- U protekloj deceniji domaći tajkuni su "debelo profitirali" kroz proces privatizacije, tvrdi ekspert Privredne komore Srbije Goran Rodić.
Po njegovim rečima to su uradili prisvajajući državno zemljište na kojem su dobili pravo da grade stambene objekte za prodaju.
On smatra da je do 2009. godine, kada je usvojen Zakon o planiranju i izgradnji, grupa tajkuna uspela da zaradi "na stotine miliona evra", s obzirom da su kupujući preduzeća za minimalna sredstva, >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << ne da bi nastavili ili pokrenuli proizvodnju već prisvojili atraktivne lokacije koje su pretvarali u gradjevinsko zemljište.
"Na tom zemljištu gradjeni su, uglavnom, stambeni objekti čija cena je bila nerealno visoka, imajući u vidu da tajkuni nisu imali troškove za kupovinu zemljišta, pa su tako ogromne sume otišle na njihove račune u zemlji, ali i inostranstvu", rekao je Rodić za Tanjug.
U tom "zlatnom periodu" za tajkune, koji su ulagali u stambenu izgradnju na bagatelno dobijenom zemljištu, mnogi kupci stanova bili su, prema rečima Rodića, bukvalno opljačkani, jer su unapred platili za stanove od kojih mnogi ni do dan danas nisu izgradjeni.
U Ministarstvu gradjevine kažu da konverzija prava korišćenja u pravo svojine nema retroaktivnu primenu, dok investitori, koji su sada "ukočeni" zbog konverzije, tvrde da "nije pošteno da im se zemljište naplaćuje po većoj ceni nego kada su ga kupili".
Stručnjaci za nekretnine smatraju da bi najpravičnije bilo da se izgradjeno gradjevinsko zemljište konvertuje bez naknade, a da se neizgradjeno plati.
Oni kažu da onaj ko je kupio preduzeće do 2009. sticanjem njegovih objekata dobijao je i pravo da gradi, dok im je Zakon o planiranju i izgradnji to pravo oduzeo.
PKS predlaže da se do rešavanja problema restitucije, odnosno vraćanja zemljišta prvobitnim vlasnicima ili davanja pravične novčane naknade, investitorima zemljište da na korišćenje, ali pod zakup koji će odredjivati lokalne samouprave, kao što to i sada rade.
Kada se okonača restitucija, tada će investitori moći da plaćaju zakup zemljišta pravim vlasnicima, ili da ga otkupe ukoliko žele, navodi se u predlogu PKS.
Ministarstvo gradjevine je, inače, započelo formiranje radne grupe, koja će biti sastavljena od najboljih stručnjaka, kako bi se trajno rešilo pitanje konverzije prava korišćenja u pravo svojine na gradjevinskom zemljištu, rekla je za Tanjug pomoćnica ministra Aleksandra Damnjanović-Petrović.
"Tražimo ekspete raznih struka kako bi radna grupa mogla vladi da predloži najbolje rešenje za novi zakon o konverziji", rekla je ona.
Konverzija će biti regulisana novim zakonom do polovine iduće godine, kažu u Ministarstvu gradjevine, ističući da je to dosta složen problem koji zadire u restituciju, privatizaciju i Ustav.
U Skupštini Srbije je ove sedmice završena u načelu rasprava o izmenama Zakona o planiranju i izgradnji kojima se, izmedju ostalog, predlaže odlaganje primene konverzije do donošenja novog zakona, a nastavak rasprave se očekuje tokom iduće sedmice.
Izmenama zakona je predvidjeno da vlasnici privatizovanih firmi i preduzeća iz stečaja mogu da grade na spornom zemljištu u narednih godinu dana.
U tom periodu gradjevinske dozvole će moći da se dobiju bez konverzije, a izmena je doneta da bi se, kako tvrde u Ministarstvu gradjevine, pokrenule investicije vredne ukupno oko dve milijarde evra.
U Beogradu je od 2009. uradjena samo jedna konverzija i za odlaganje konverzije do donošenja zakona dobijena je saglasnost raznih udruženja, gradjevinara, svih ministarstava i Kancelarije za evropske integracije, tvrdi ministar gradjevine Velimir Ilić.
Neki investitori su odustali od ulaganja u Srbiju, poput nemačkog "Bauhausa", dok na konverziju čeka, na primer, švedska kompanija "Ikea".
Rodić tvrdi da su mnogi potencijalni investitori odustali od izgradnje objekata u Srbiji zbog konverzije.
"Konverzija ne može da se sprovede sve dok se ne reši pitanje restitucije, jer sada nemamo čistu imovinsku situaciju na lokacijma predvidjenim za izgradnju", rekao je Rodić.
Zakon iz 2009. je predvidjao, kako je rekao on, da se plati puna cena gradjevinskog zemljišta - da bi se sprečila zloupotreba privatizacije, što je opravdano.
Tada je predvidjeno da će naknadu morati da plate vlasnici preduzeća koji su privatizacijom zemljišta, stečajnim ili izvršnim postupkom, došli do zemljišta kupujući fabrike, a nisu nastavili proizvodnju već žele da ih pretvore u gradjevinsko zemljište.
Pošto je svojina nad zemljištem uslov za izdavanje lokacijske i gradjevinske dozvole, vlasnici preduzeća koji žele da grade poslovne i stambene objekte na parcelama na kojima su fabričke hale i proizvodna postrojenja moraju da plate konverziju.
Obaveza je predvidjena i za investitore kojima je zemljište besplatno ustupljeno na korišćenje, a na njima još nisu ništa sagradili.
Više puta su menjani uslovi plaćanja, a najviše su se koplja lomila oko načina obračuna - koliko treba platiti konverziju i ko to procenjuje.
Sporno je bilo i šta su troškovi prava korišćenja, da li se u njih uračunava cena po kojoj je kupljeno preduzeće, ili samo troškovi koje je investitor imao za infrastrukturno opremanje.
Srbija bi na ime konverzije, prema računici nekih stručnjaka, ali i od onih koji su za investicije ranije dobijali zemljište besplatno, a još nisu ništa sagradili, mogla da dobije više milijardi evra.
