Izvor: Politika, 09.Jul.2015, 08:18 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kako smo uštedeli milijardu evra
Smanjenje penzija i plata, poboljšanje naplate poreza i uvođenje akcize na struju najviše su doprineli smanjenju deficita
Minus u državnoj kasi za godinu dana smanjen je za čak 100 milijardi dinara, pohvalio se pre nekoliko dana premijer Aleksandar Vučić pred poslanicima Srbije. Predsednik vlade izjavio je da je ukupan fiskalni deficit na kraju juna iznosio 26,7, a da je pre godinu dana bio 126 milijardi.
„Dogovor sa MMF-om predviđa da na kraju juna deficit >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << iznosi 105 milijardi dinara. Mi imamo bolji rezultat za gotovo 80 milijardi dinara”, rekao je Vučić odgovarajući na pitanja poslanika u Skupštini Srbije.
„Politika” je tražila od Ministarstva finansija strukturu pomenutih ušteda. Umesto odgovora o strukturi Vučićeve ušteđene milijarde evra, dobili smo sugestiju da je u tabeli tri na njihovom sajtu „prikazano izvršenje svake stavke rashoda (i prihoda) kako za januar-maj ove, tako i za isti period prethodne godine, sa odgovarajućim stopama pada ili rasta”. U Ministarstvu kažu da bismo uvidom u te podatke i njihovim poređenjem videli na koji način i na kojim stavkama su uštede ostvarene. Ni na drugi upit o strukturi ušteda „Politika” nije dobila odgovor.
Ministarstvo finansija u saopštenju kaže da je „ostvareni rezultat nastao usled mera štednje koje Vlada Republike Srbije dosledno sprovodi s jedne strane, ali i bolje naplate poreskih i neporeskih prihoda, odnosno veće fiskalne discipline, s druge. Pojedinačno najveći doprinos ostvaren je uštedama kroz smanjenje plata u javnom sektoru i dela penzija, tako da najveći deo zasluga pripada upravo građanima Srbije”, navodi se u saopštenju.
Fiskalni savet ocenio je nedavno da bi deficit u budžetu ove godine mogao da iznosi nešto ispod pet odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP) što, kako kažu, predstavlja poželjno, osetno, umanjenje u odnosu na 2014. godinu. Podsećanja radi, prošle godine manjak u kasi iznosio je 6,6 odsto BDP-a. Prema proceni Saveta, tri činioca najviše utiču na smanjenje deficita. To su smanjenje penzija i plata u javnom sektoru, poboljšanje naplate poreza i uvođenje akcize na struju.
Najvažnije od svih je smanjenje mase plata koje je skresalo deficit u 2015. u odnosu na 2014. za 1,5 odsto BDP-a (oko 60 milijardi dinara). Poboljšanje naplate poreza je posledica suzbijanja sive ekonomije, pre svega u prometu akciznih proizvoda, i to će, procenjuju u Savetu povećati javne prihode za 0,5-0,7 odsto BDP-a (oko 25 milijardi dinara). Uvođenje akcize na struju, koje će stupiti na snagu od avgusta smanjiće manjak u kasi za 0,2 odsto BDP-a (oko sedam milijardi). Nominalno, to je 92 milijarde manji deficit. Treba napomenuti i to da se ova računica Fiskalnog saveta odnosi na očekivani deficit za celu godinu, dok je premijer govorio o uštedama u prvih šest meseci. Ipak, jedan deo ušteda „poješće” izdaci za kamate koji su ove godine veći za 0,5 odsto BDP-a (oko 20 milijardi). U Fiskalnom savetu smatraju da deficit ove godine može da bude još niži, ali da takve „uštede” ne bi bile dobre. Javne investicije se realizuju u manjem obimu pa bi po tom osnovu deficit mogao da bude manji za 20 milijardi dinara. Ali to je trošak koji će se samo preneti na sledeću godinu, pa u tom smislu ne predstavlja nikakvu uštedu. Takođe ukoliko se ne isplate izdaci za otpremnine (24 milijarde dinara) taj rashod će se samo preneti dogodine.
– U prva četiri meseca 2015, međutim, povučen je minimalan iznos sredstava za ove namene, što bi, ukoliko se nešto ne promeni do
kraja godine, takođe umanjilo deficit, ali na loš način. Kašnjenjem u izvršenju javnih investicija i završetku procesa privatizacije, ne samo što nisu sprovedene planirane dobre ekonomske politike u 2015, nego se i automatski povećavaju obaveze države i deficit u narednim godinama – jer će ti isti troškovi otpremnina sačekati
državu u 2016. godini, isto kao i neizgrađeni putevi i druga infrastruktura – navodi se u analizi Fiskalnog saveta.
.jpg)
