Izvor: Politika, 14.Jul.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kako smo smanjili nezaposlenost
Valja razlikovati "nezaposlena lica" od "tražilaca zaposlenja", ali i jednih i drugih u ovoj godini je, ipak, manje
Radovan Ristanović, direktor Nacionalne službe zapošljavanja (NSZ), saopštio je prekjuče da je nezaposlenost u Srbiji pala za čitavih 7,3 odsto, te da danas aktivno posao traži 849.220 lica.
Običan građanin, opsednut troškovima, suočen sa propašću mnogih društvenih preduzeća i onih koja se još nekako bore, ali ne uspevaju da radnicima podele plate >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << veće od 7.000 dinara, svakako će se zapitati – otkud odjednom tako nagli pad nezaposlenih?
– U NSZ se vode dve evidencije. Jedna se odnosi na sva lica koja traže posao, takozvane tražioce zaposlenja. Njih je početkom ove godine bilo 1.019.594 , a u junu 925.357. Tu spadaju i oni koji se trenutno nalaze na odsluženju vojnog roka, ali su prijavljeni u nekoj od filijala NSZ, kao i lica privremeno sprečena za rad zbog povreda, nezgoda, bolovanja. Veliki broj je i onih koji privremeno rade, ali su evidentirani kao tražioci posla jer žele da promene firmu zbog svojih kvalifikacija, da promene mesta boravka i slično – kaže Svetlana Aksentijević, načelnik Odeljenja za analizu i statistiku NSZ.
Druga je evidencija za takozvana nezaposlena lica. Ristanovićeva brojka od 849.220 se zapravo odnosi na njih, na lica kojima je zaista stalo da što pre dođu do svoje korice hleba, na one koji su uključeni u razne aktivnosti klubova za traženje posla, obuke, programe zapošljavanja, poslovna savetovanja, dokvalifikacije, prekvalifikacije itd. Ovakvih je na evidenciji NSZ u 2005. godini bilo 895.697, a u 2006. ukupno 891.625, tako da je njihov broj, nakon dve uzastopne godine u kojima je povećavan, najzad, smanjen.
– Valja imati u vidu da se veliki broj građana redovno prijavljivao NSZ samo da bi ostvario različite povlastice kao što je overavanje zdravstvenih knjižica, a ne zato što im je posao zaista potreban. Takvih je gotovo 30 odsto. Stoga smo i pokrenuli inicijativu da se knjižice overavaju u filijalama zdravstvenog osiguranja, a ne kod nas – objašnjava Aksentijevićeva.
– A koliko je onih koji rade u sivoj ekonomiji, na crno? Pa, nemoguće je da neko ne radi nigde, a gradi kuću. Dakle, naša vlada bi valjalo da bude samo malo energičnija i primora i neprijavljene poslodavce i njihove radnike da registruju svoje firme i radnu snagu, a takvih je, kako se procenjuje, blizu 700.000.
Dr Rato Ninković, predsednik Unije poslodavaca Srbije (UPS), pak rezonuje ovako: Teško je za jednu malu zemlju ako ljudi iz nje odlaze trbuhom za kruhom, još gore ukoliko ne rade, a najgore ako radno sposobno jezgro od 15 do 77 godina lenčari. Da bismo ušli u fazu normalnog privređivanja Srbiji je potrebno 4.650.000 radnih mesta jer 1.100.000 radnika ne može da crnči za sedam miliona ljudi.
-----------------------------------------------------------
Poslodavci
Članovi UPS su sa NSZ u proteklih mesec i po dana sklopili 470 sporazuma. Poslodavaca koji traže ili će u bliskoj budućnosti biti zainteresovani za određene profile radnika najviše je u oblasti proizvodnje (245 preduzeća), potom u oblasti usluga (169), u građevinarstvu (43), rudarstvu i poljoprivredi (po 11 preduzeća). Što se tiče veličine preduzeća evidentiranih poslodavaca najviše je srednjih (168 preduzeća), potom malih (144), velikih (86) i mikropreduzeća (81).
-----------------------------------------------------------
Od Subotice do Vranja
Najveći pad broja nezaposlenih na evidenciji filijala NSZ u junu 2007. u odnosu na decembar 2006. zabeležen je u Severnobačkom okrugu (filijala Subotica) za 26,5 odsto, potom u Sremskom okrugu (Sremska Mitrovica) za 19,5 odsto, Podunavskom okrugu (Smederevo) za 15,5, u Beogradu za 15,0 odsto, Kolubarskom okrugu (Valjevo) za 14,3, Južnobanatskom (Pančevo) za 11,8, Pčinjskom (Vranje) za 11,2 odsto i Mačvanskom (Šabac) za 10,1 odsto.
Snežana Bogdanović
[objavljeno: 14.07.2007.]
