Izvor: B92, 01.Jul.2009, 17:30   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Kako smanjiti budžetski jaz

Beograd -- Premijer Mirko Cvetković razgovarao je sa zamenikom generalnog direktora MMF-a o mogućnosti povećanja budžetskog deficita i načinima njegovog finansiranja.

Premijer Cvetković i zamenik generalnog direktora Međunarodnog monetarnog fonda Muril Portugal su konstatovali da se postojeći program sa MMF-a uspešno realizuje i da je, zajedno sa merama Vlade Srbije, dao dobre rezultate u oblasti stabilizacije finansijskog sektora, stabilizaciji kursa i zaustavljanju pada >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << industrijske proizvodnje.

Poseta zamenika generalnog direktora Međunarodnog monetarnog fonda prilika je da se vidi kakav je stav MMF-a prema Srbiji, uoči avgustovske provere aranžmana od tri milijarde evra.

Guverner Narodne Banke Srbije Radovan Jelašić kaže za B92 da brojevi pokazuju da stvari ne idu u dobrom pravcu i da treba što pre odlučiti da li će se primeniti neke od dogovorenih mera, kao što su povećanje PDV-a i smanjenje plata, ili će se naći neko drugo rešenje.

Jelašić kaže da postoji mogućnost da MMF odobri veći budžetski deficit, ali da ta mera ima smisla jedino ako se taj novac iskoristi za investicije.

Iako je drugi čovek MMF-a Murilo Portugal u Beogradu zbog proslave 125. godišnjice Narodne banke Srbije, guverner Radovan Jelašić kaže tokom razgovora biti reči i o tome kako Srbija napreduje sa ispunjavanjem uslova da povuče drugu tranšu kredita teškog tri milijarde evra.

Nije tajna da se budžet, i pored rebalansa, ne puni po planu dogovorenim sa MMF-om, pa Jelašić za B92 kaže da će dolazak Portugala prilika da se podvuče crta, pre nego što delegacija MMF -a dođe u Beograd krajem avgusta, na konačnu proveru.

"Naravno, što je jako važno pitanje jeste da li ćemo sedeti skrštenih ruku, ako cifre pokazuju da se stvari ne razvijaju u najboljem pravcu ili ćemo mi pak proaktivno da preduzmemo ili deo onoga što stoji u programu, to je pitanje PDV-a, odnosno smanjenja nominalnih zarada ili smo pak spremni da preduzmemo neke dodatne mere koje nisu deo programa, ali koje bi svakako smanjile jaz između planiranih prihoda i ostvarenih prihoda”, kaže guverner.

I premijer i ministarka finansija najavili su da će od MMF-a u avgustu tražiti dozvolu da se poveća budžetski deficit.

Jelašić kaže da je ključno pitanje za šta bi eventualno povećanje biti upotrebljeno. On kaže da Srbija i sada troši mnogo više od tri odsto, koliko deficit trenutno iznosi, jer i ono što je bilo predviđeno za investicije ide u potrošnju.

"Postoji i povodom te teme sigurno mogućnost da nam MMF iziđe u određenoj meri u susret, pitanje je naravno samo procenta, u kom delu”, kaže Jelašić.

"Ali mi time ne činimo uslugu MMF-u, nego činimo jednu lošu uslugu samom sebi onda kao tu povećanu potrošnju guramo u ličnu potrošnju, a ne investicionu potrošnju, koja bi jedino mogla da bude prava stvar da se na efikasan način iziđe iz postojeće krize”, upozorava on.

Nedavno je stalni predstavnik MMF-a u Beogradu preporučio Vladi Srbije da hitno primeni mere kojima bi se obezbedilo bolje punjenje budžeta, poput povećanja PDV-a i smanjenja penzija, ali je ministar Mlađan Dinkić bio kategoričan da za takvim potezom nema potrebe.

"MMF verovatno neće dozvoliti veći deficit"

Ekonomista Nikola Fabris smatra da je malo verovatno da će MMF dozvoliti deficit viši od dogovorenih tri odsto. U tom slučaju za Vladu Srbije ostaju tri opcije.

"Prvo, najmanje je verovatno da će se MMF saglasiti. Druga moguća opcija je da se ide na neku oštriju varijantu rebalansa, kojim bi se ili smanjili javni rashodi, ili povećali javni prihodi putem uvođenja novih poreskih oblika”, smatra Fabris.

"Ali, s druge strane, ne treba isključiti ni treću opciju. Ta treća opcija je da se ne postigne saglasnost sa MMF-om i u tom slučaju ne bi bila isplaćena sledeća tranša, ali to ne bi previše pogodilo Srbiju, s obzirom da se kurs dinara stabilizovao, da su devizne rezerve dosta visoke, tako da nije nemoguća ni ta opcija”, ocenjuje on.

Fabris smatra da su kreatori ekonomske politike u pravu kada kažu da bi bilo najbolje obezbediti sredstva za pokrivanje povećanog deficita. To je opcija u kojoj bi se išlo na rebalans budžeta.

"S jedne strane, smanjenje javnih rashoda deluje kontrakciono na privredu jer se smanjuje nivo tražnje. Isto tako, s druge strane, povećanje javnih prihoda znači povećano zahvatanje privrede i građana koji teško to mogu da izdrže u uslovima recesije i opadanja stope rasta”, upozorava on.

"Ako se na to bude išlo, verovatno da će to biti kombinacija ili povećanja javnih prihoda i smanjenja javnih rashoda. Verovatno bi se išlo na dalje smanjenje javne administracije, na sniženje plata javnoj administraciji, moguće i na smanjenje nivoa penzija ukoliko se postigne koalicioni sporazum, verovatno povećanje PDV-a i još nekih poreza”, očekuje Fabris.

Nastavak na B92...

Krediti.rs: Jelašić: Budžetski deficit znatno veći od planiranog

S media: Cvetković i Portugal o povećanju fiskalnog deficita

RTS: Pregovori sa MMF-om o povećanju deficita