Izvor: Politika, 08.Nov.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kako se zida cena benzina
Jučerašnje poskupljenje goriva, u proseku za oko 2,80 dinara po litri, opet je otvorilo pitanje – šta, zapravo, "zida" maloprodajnu cenu derivata. Sirovi petrolej je skup, Srbija ga nema dovoljno i mora da ga uvozi. "Uralska nafta" koja se prerađuje u domaćim rafinerijama, juče je ponovo poskupela i barel se prodavao po ceni od oko 92 dolara, što je za oko 50 odsto više nego u januaru, s tendencijom daljeg rasta.
Od ulazne cene, preko rafinerijske prerade, do konačne maloprodajne >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << cene, mnogo je onih koji se "ugrađuju". Upravo je to razlog zbog čega je sa sadašnjom cenom goriva od 1,15 evra ili 86,40 dinara po litru, Srbija sustigla Sloveniju, Mađarsku, Grčku. S tim što je kvalitet goriva u Srbiji daleko od evropskog.
Iako im stalan skok cene "urala" i pada kursa dolara ide naruku, srpski šeici nisu sredinom godine, kada je "ural" pao na oko 67 dolara, mogli ni pretpostaviti da će on za dva meseca skočiti na 90 dolara, pa nisu pravili zalihe. Osim toga, teško da bi neko od uvoznika mogao da čuva naftu tri meseca, pa tek pošto cena znatno skoči da je preradi i prodaje po današnjim maloprodajnim cenama koje odgovaraju barelu od oko 84 dolara.
Zarade ima, ali većina privatnika tvrdi "tek toliko da se bude na pozitivnoj nuli". Uvoznicima u ovim okolnostima naruku ide i Uredba o cenama derivata prema kojoj se cene u Srbiji menjaju na svake dve nedelje, prateći rast cene sirove nafte na svetskoj berzi. Pa, ako je uvoznik kupio naftu pre mesec dana po 80 dolara, a danas se ona prodaje za 90 po barelu, cena će se obračunavati po trenutnoj ceni sirove nafte na berzi, gde i leži zarada.
Šta sve čini maloprodajnu cenu goriva?
Osim osnovne cene koja za bezolovni motorni benzin od 95 oktana u Srbiji iznosi 37,79 dinara, cenu "zida" akciza od 32,62 dinara za litar, kao i porez na dodatu vrednost od 18 odsto. Ukupna zahvatanja države u ceni benzina su oko 52 odsto, odnosno 46 dinara po litru.
Kada je reč o dizelu, osnovna cena je 41,50 dinara, dok akcize i porezi iznose 37 odsto, odnosno 29 dinara po litru.
U strukturu cena litra goriva ulazi i maloprodajna marža od pet dinara, koja jedina postoji u Srbiji i koju uzima krajnji prodavac na pumpi. Dakle, prodavcu po svakoj litri prodatog benzina ostaje fiksnih pet dinara, od kojih on pokriva troškove i ostvaruje dobit.
Ako se uporede državna zahvatanja u ceni benzina zemalja u okruženju, vidi se da su ona ipak znatno veća nego kod nas. Tako u Nemačkoj država kroz akcize i poreze učestvuje sa 63,85 odsto u litri benzina, Mađarskoj 55,43 odsto, Sloveniji 54,37, Velikoj Britaniji 66,10, Grčkoj 48,40 procenata.
Uvoznici u Srbiji kažu da bi država i kod nas mogla da poveća zahvatanja iz cene goriva da su troškovi rafinerijske prerade manji, što bi se desilo da je NIS u poslednjih pet godina zaradu od uslužne prerade ulagao u modernizaciju postrojenja. Tako bi Srbija danas od četiri miliona tona nafte, koliko se godišnje preradi u domaćim rafinerijama, dobijala više od 85 odsto kvalitetnih belih derivata.
Ako hoće da spreči dalji rast cena goriva i ublaži inflaciju, država može da smanji svoja zahvatanja u ceni goriva kroz smanjenja akciza, koje u benzinima učestvuju 32,62, a u dizelima 17,35 dinara.
[objavljeno: ]
.jpg)
