Izvor: S media, 10.Feb.2013, 20:31 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kako se peru pare u Srbiji
Niko ne zna koliko se tačno novca iz kriminala godišnje opere u Srbiji, ali se zna da su „perači“ u poslednje vreme, umesto da ulažu nelegalno stečene pare u privatizacije i kupovinu nekretnina, počeli da investiraju u trgovinu plemenitim metalima (zlato, srebro, platina, paladijum).
Oni i dalje, naravno, kupuju kuće, stanove, zemlju, ali novac ulažu i u keš-intenzivne delatnosti (one u kojima ima mnogo gotovine), kao što su građevina ili ugostiteljstvo. >> Pročitaj celu vest na sajtu S media << Uvek su aktuelne i spoljna trgovina i fiktivne fakture.
Samo u 2012. Uprava za sprečavanje pranja novca je tužilaštvima uputila 112 obimnih predmeta, plus još 60 ostalim nadležnim organima. Po podacima Uprave, u toku je krivični postupak protiv 297 lica. Do sada, od kad je uvedeno ovo krivično delo, doneto je 26 presuda, od kojih 13 pravnosnažnih.
Mada je Uprava osnovana još 2002, zanimljivo je da do pre tri godine nije bilo nijedne presude za pranje novca. Ona od prošle godine vrši i inspekcijski nadzor nad primenom propisa kod nekih obveznika van finansijskog sektora, pre svega računovođa i revizora.
"Precizne podatke o tome koliko se novca opere u svetu ili u konkretnoj državi teško je utvrditi", kaže za „Novosti“ direktor Uprave Aleksandar Vujičić.
On objašnjava da se načini pranja novca konstantno menjaju, jer se menjaju i odgovori države. Na primer, ako banke moraju da preduzmu niz mera u odnosu na klijenta (koje se odnose na praćenje njegovog poslovanja), i pri tom imaju obavezu da neuobičajene i sumnjive aktivnosti prijave Upravi, „perači novca“ će tražiti drugi kanal gde njihovo ponašanje neće biti pod tako budnim okom.
"Svaki vid legalnog poslovanja može se zloupotrebiti za pranje novca. On se može oprati na nebrojeno mnogo načina, a svi oni imaju isti cilj - da neku nelegalno stečenu imovinu prikažu kao zakonitu. Ono na čemu Uprava radi je otkrivanje pranja novca koji potiče iz organizovanog kriminala i korupcije, gde je reč o ogromnim svotama i gde su načini pranja mnogo složeniji", objašnjava Vujičić.
Srbi peru pare na Kipru i Sejšelima, a Italijani i Rusi u Srbiji
Najviše prljavog novca potiče od nedozvoljene trgovine drogom, korupcije, utaje poreza i ostalih dela organizovanog kriminala, a većina predmeta na kojima Uprava radi ima međunarodni karakter. Pošto je ovaj problem globalni, Srbija je, baš kao i ostale zemlje, izložena riziku i od domaćih i od stranih kriminalaca. Domaći kriminal zloupotrebljava i druge države, a najpoznatiji primer su of-šor centri.
Omiljene destinacije srpskih „perača“ svih ovih godina bili su Kipar, Sejšeli, Kajmanska ostrva, Lihtenštajn. Zauzvrat, nas su, kaže kriminolog Dobrivoje Radovanović, voleli strani perači, posebno iz italijanske i ruske mafije. Nekoliko ozbiljnih italijanskih kriminalaca ulazilo je, zajedno sa vođama naših organizovanih kriminalnih grupa, u krupne investicije u Srbiji. Neki od njih i danas su za to zainteresovani.
"Mi smo, nažalost, zbog ekonomske situacije u kojoj se nazaimo, prinuđeni da prihvatamo kakve god investicije, ne udubljujući se u poreklo para, izuzev ako potiču od narko - klanova, jer smo se tu opekli", kaže Radovanović.
On dodaje da se novac u Srbiji pere još od osamdesetih, i to pare od droge. Tadašnji kriminalci ulagali su pare u kuće, vikendice, klubove, odmarališta... On procenjuje da je u zemlju sigurno ušlo preko milijardu evra prljvog kapitala, ali su iznosi smanjeni u poslednje dve-tri godine, od kad je otkriven Šarićev klan.
(Novosti, Foto: Guliver/Thinkstock)
