Izvor: Politika, 17.Maj.2011, 23:08 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kako se osigurati od pljačkaša
Samo u Beogradu se od početka ove godine dogodilo oko 30 pljački banaka i pošti, tako bar izveštavaju mediji, uprkos tome što policija tvrdi da je u poslednjih godinu dana broj pljački prepolovljen, jer je nekoliko kriminalnih grupa raskrinkano. Pljačkaši su odneli više desetina miliona dinara, a čini se da su njihove metode sve bezobzirnije – usred bela dana i u centru grada.
U takvim situacijama malo ko razmišlja o novcu. Živu glavu uglavnom su dosad svi izvlačili, ali >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << ko je odgovoran ako nekoga zadesi srčani udar, ili ako ipak dođe do neke povrede? U opasnosti su i bankarski službenici i građani-posetioci banke, inženjeri, IT stručnjaci, serviseri koje banka kao klijent angažuje u svojim poslovnicama. Ko je za njih odgovoran? Njihov poslodavac, banka u kojoj su se našli ili možda na sebe ipak treba da misle i sami?
„Poslodavac može za svoje zaposlene da zaključi kolektivno osiguranje od posledica nezgode, čime bi zaposleni bili osigurani bilo gde, bez obzira na to da li posao obavljaju u kancelariji ili na terenu, ili se nesrećni slučaj dogodio nakon radnog vremena”, kaže za elektronski magazin „Sve o osiguranju” Branko Krstonošić, direktor„Viner štediše” osiguranja u Srbiji.
„Osiguranje od nezgode pokriva rizik smrti i invaliditeta, pa se kao takvo primenjuje i u slučaju eventualnog napada razbojnika na banku. Ukoliko poslodavac želi osiguranje od posledica nezgode može se ugovoriti samo za vreme obavljanja redovnog zanimanja, čime bi zaposleni bili osigurani u radno vreme, kao i na putu ka poslu, odnosno povratku s posla”, kaže on.
Bankarske službenike bi od ovakvih rizika trebalo da osigurava poslodavac, dakle sama banka u kojoj rade, a nije retkost da banke osiguravaju i građane, korisnike bankarskih usluga, od posledica nezgode koja im se može dogoditi u nekoj od poslovnica.
Od rizika koji se mogu desiti u ovakvim situacijama svako se može obezbediti i sam, polisom životnog osiguranja kojom je pokriven gde god se nalazio – u zavisnosti od vrste polise, osiguranu sumu će dobiti on ili korisnici njegove polise.
„Polisa životnog osiguranja pokriva bilo koji od rizika koji se mogu desiti u navedenoj situaciji, a svako može da odabere ono što mu najviše odgovara. Postoji mogućnost osiguranja samo od smrtnog slučaja ili samo od teških bolesti, u šta spada, recimo, i infarkt. Ako poslodavac hoće istovremeno i da zaštiti svoje zaposlene i njihove porodice, ali i da ih nagradi za kvalitetnu saradnju, najbolje je da im obezbedi polisu mešovitog životnog osiguranja”, kaže Boris Milošević, direktor marketinga i prodaje u „Merkur” osiguranju u Srbiji.
Kad je o odšteti za pretrpljeni strah reč, on sumnja da se to kod nas može naplatiti, ali ne zato što su osiguravajuća društva protiv, već zato što su takva iskustva sa sudskom praksom.
„Ima tu i logike, jer na osnovu čega ćete utvrditi stepen straha koji je neko pretrpeo ako nemate medicinsku dokumentaciju? Kako će sudija da dosudi odštetu osobi koja nema nikakvih vidljivih povreda niti promena u ponašanju, ali se mnogo uplašila?”, dodaje Milošević.
S. K.
objavljeno: 18.05.2011
