Izvor: B92, 29.Maj.2014, 17:48 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kako se energetski osigurati?
Beograd -- Jugoistočnoj Evropi je potreban panregionalni pristup u rešavanju strateških pitanja energetske politike.
Na taj način bi se osigurala energetska stabilnost, bezbednost i jeftiniji proizvodi za krajnje potrošače, rečeno je danas na skupu "Uloga Srbije na energetskom tržištu balkana" u Privrednoj komori Srbije (PKS).
Direktor sektora za međunarodne projekte Gasproma Aleksandar Siromjatin najavio je početak izgradnje Južnog toka u Srbiji u julu, dodajući >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << da će za tri nedelje biti potpisan ugovor sa izvođačima radova, a u naredne dve nedelje i ugovor o zajmu Gasproma Srbijagasu za izgradnju deonice tog gasovoda kroz Srbiju. Kredit od oko 270 miliona evra namenjen je za osnivački udeo Srbijagasa u zajedničkom preduzeću sa Gaspromom za izgradnju deonice Južnog toka u Srbiji.
Povodom pritisaka Evropske unije na zemlje učesnice u projektu gasovoda Južni tok, on je ukazao na to da postoje različite varijante gasovoda i da, u zavisnosti od situacije, maršuta gasovoda može da se izmeni, i istovremeno izrazio očekivanje da će pregovori Rusije sa EU u vezi primene odredaba Trećeg energetskog paketa na Južni tok biti pozitivno rešeni.
Tehnički direktor preduzeća "Južni tok Srbija" Pavel Pesidski je najavio da se u junu očekuje da za glavni projekat deonice Južnog toka kroz Srbiju bude dato pozitivno mišljenje svih ekspertiza, i napomenuo da se radi na eksproprijaciji zemljišta na trasi gasovoda.
Predsednik PKS-a Željko Sertić je, povodom regionalnih energetskih projekata, ocenio da će izgradnja gasovoda Južni tok imati ključni značaj kako za energetsku bezbednost, tako i za ekonomsku stabilnost država kroz koje će prolaziti.
"Jedna od najvećih investicija u Srbiji u proteklih nekoliko decenija vredna gotovo dve milijarde evra doneće direktne i indirektne benefite srpskoj ekonomiji, podstaći dolazak investitora i otvaranje novih radnih mesta", rekao je Sertić.
On je naglasio da će koristi za srpsku i privredu regiona biti vidljivi već sa prvim radovima, na kojima će direktno biti angažovano nekoliko hiljada ljudi, a posredno znatno više radnika, građevinskih kompanija, proizvođača opreme, projektnih organizacija i instituta, kao i preduzeća iz uslužnih delatnosti.
Prema njegovim rečima, na održavanju cevovoda tokom eksploatacije biće angažovani brojni eksperti, a nakon završetka radova ostaće nam saobraćajna i elektroenergetska infrastruktura i drugi prateći objekti.
"Realizacija projekta Južni tok na duži rok omogućiće stabilan i održiv razvoj domaće privrede i privrede regiona, a posebno proizvodne industrije koja koristi gas kao energent ili sirovinu u proizvodnji", naveo je Sertić.
Podsetio je na to da su privredne komore Srbije, Bugarske i Mađarske osnovale Balkansku energetsku inicijativu, jer su prepoznale neophodnost institucionalnog organizovanja i konkretnog angažovanja potencijalno zainteresovanih predstavnika kompanija u jednoj od prioritetnih oblasti.
Cilj je postizanje konsenzusa u jugoistočnoj Evropi u pogledu energetske politike, naveo je Sertić.
Državni sekretar u Ministarstvu rudarstva i energetike Srbije Mirjana Filipović rekla je da predstoji početak eksproprijacije zemljišta za gasovod i da treba da se reši pitanje zajma od Gasproma kako bi se zatvorila finansijska konstrukcija. Posebna pažnja u perspektivi, kako je istakla, biće posvećena izgradnji gasnih interkonekcija i povećanju skladišnih kapaciteta.
Predstavnici Ministarstva za nacionalni razvoj Mađarske i Bugarske trgovinsko-industrijske komore saglasni su da je neophodno povezivanje energetske mreže u regionu i usaglašavanje po svim pitanjima.
Rukovodilac Službe za strateški razvoj NIS-a Ana Maćić je ukazala da je cilj NIS-a da iz nacionalne preraste u regionalnu energetsku kompaniju i da se zbog toga kompanija već širi u regionu na maloprodajnom tržištu Bugarske, Rumunije i BIH, kao i u oblasti istraživanja u Rumuniji, Mađarskoj i BIH.
Istakavši da je NIS prošle godine u Srbiji uložio oko 490 miliona evra, ona najavila da je u planu da se do 2020. godine uloži još oko dve milijarde evra, i to u nastavak modernizacije Rafinerije u Pančevu za duboku preradu, što treba da bude završeno do kraja 2017, zatim u modernizaciju Rafinerije baznih ulja u Novom Sadu do kraja 2015, razvoj novih kanala prodaje u u regionu, kao i u postrojenja za proizvodnju struje, vetropark Plandište i kogenerativna postrojenja.
Problemi koje treba rešiti odnose se na povećanje energetske efikasnosti i udela obnovljivih izvora u ukupnoj potrošnji električne energije, kao i ispunjavanje zahteva evropske energetske politike, odnosno trećeg energetskog paketa.
Konferenciji su prisustvovali i ambasadori Rusije u Srbiji Aleksandar Ccepurin i Francuske Fransoa Gzavije Denio, koji je ukazao na značaj formiranja berze električne energije u Srbiji, u saradnji Elektromreže Srbije i jedne francuske kompanije.
